Ко су нове, младе владике у СПЦ

Подмлађивање Сабора Српске православне цркве (СПЦ) се наставља, пошто је у чин епископа хиротонисан монах од свега 32 године, а реч је, како сматра верски аналитичар Драшко Ђеновић, о процесу који за циљ има да, уз младог патријарха, СПЦ воде и епископи који разумеју изазове 21. века и модерног живота.

СПЦ је, наиме, добила још једног епископа у 30-тим годинама живота, а новоизабрани епископ диоклијски и викар Митрополије црногорско-приморске Пајсије, рођен као Дарко Ђерковић 1992. године у Пљевљима, сада је најмлађи члан Сабора СПЦ.

За верског аналитичара Драшка Ђеновића, баш као што народна пословица вели “да на младима свет остаје”, тако и овај процес показује “да на млађима црква остаје”. Он подсећа да је СПЦ имала владике и у десетој деценији живота, а колико је Сабор у једном тренутку био времешан сведочи и пример блаженопочившег епископа Лаврентија (Трифуновића) који је за владику постављен четири године пре него што се његов “колега”, епископ минхенски Григорије (Дурић) и родио!

Видели смо, на крају крајева, и колико је епископа умрло у последње време, јер су године преко 80 и 90 озбиљна старост, и дошло је време за подмлађивање, каже Ђеновић за “Блиц”.

Он подсећа да је и сам патријарх Порфирије млад изабран на ту функцију, када је имао непуних 60 година, што је за патријарха, како истиче, изузетна младост.

Он је самим тим схватио да црква да би живела и функционисала у 21. веку мора да има младе епископе који разумеју изазове 21. века, који имају снаге и знања да се “носе” са изазовима модерног доба. И сам патријарх је одрастао у урбаној средини и за њега време није стало. Тако су и нови епископи млади људи који су вични и познају потребе савременог човека, што је веома важно за једног владику, објашњава Ђеновић.

Ко су младе “снаге” у Сабору СПЦ?

Међу младим “снагама” у Сабору СПЦ, до хиротонисања епископа Пајсија, титулу најмлађег носио је епископ топлички Петар (Богдановић), који је рођен 1988. године. Рођен у Ваљеву, а одрастао у Мионици, пре него што се замонашио 2011. године, како је истакнуто у његовој биографији, “тренирао је фудбал и карате, али и свирао гитару са локалним рок бендовима у Ваљевској гимназији”. У тада запуштени манастир Тумане дошао је са свега 22 године и са братијом га оживео.
Тек нешто више од 40, тачније, 42 године има и епископ западноевропски Јустин (Јеремић), који је у Руми завршио основну школу, а затим и Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима.

Јавности је веома познат још један млади владика СПЦ, некадашњи глумац и рок музичар Растко Лупуловић, рођен 1974. године, који је након мандата игумана у манастиру Драгинац, изабран за епископа новобрдског. Замонашио се у 26 години живота, а садашњег епископа Илариона јавност памти као члана култног бенда “Канда, Коџа и Небојша” и по улогама у филмовима “Биће боље” и “Пакет аранжман” и ТВ серији “Отворена врата”.

У редове млађих епископа убраја се и бивши официр у Војсци Југославије Милан Радивојевић, рођен у Љигу 1971. године, који је сада епископ липљански Доситеј Хиландарац и једини је монах у СПЦ који је завршио Војну академију.

Добро и за вернике

Драшко Ђеновић истиче да подмлађивање СПЦ није важно само за цркву, већ и за вернике.

Ако желимо да имамо младе људе у цркви, да млади долазе у њу, ви морате да понудите нешто што је њиховој генерацији прихватљиво, да епископи разумеју све околности модерног живота, а кад разумеју епископи онда ће и свештеници разумети – сматра верски аналитичар.

Подмлађивању Сабора СПЦ допринело и оно што је, како сматра, сам патријарх Порфирије могао да види док је службовао као митрополит загребачко-љубљански у Загребу, “јер је католичка црква врло модерна”.

Могао је да види како католичка црква ради са младима и са људима средње доби. Црква није окоштали систем него жива црква, и мислим да је то оно што патријарх Порфирије жели. Постављајући млађе епископе, он жели да црква оживи и да не буде трома, јер и сам једноставно не живи у 19-том, него води цркву у 21. веку – каже Ђеновић.

Проблем у овом процесу подмлађивања, међутим, ипак постоји.
Колико су они млади, плашим се да ћемо ускоро доћи у ситуацију да више неће бити старих владика. Да на овај начин одлазимо у други крајност, да сада више не буде старих епископа, а потребан је баланс, да буде и једних и других и оних средње генерације, све због животног искуства и свега оног што носи црквени живот – сматра саговорник.

Ни међу старијим владикама нема конзервативних

На питање како конзервативнији кругови у СПЦ гледају на процес подмлађивања Сабора, Ђеновић одговара да конзерватизам нема везе са годинама живота и то илуструје примером Епархије рашко-призренске у егзилу, коју СПЦ не признаје.

Она је пуна младих људи, они на недељној основи имају ређење младих монаха и монахиња и, искрено говорећи, мислим да се СПЦ ту прерачунала мислећи да ће они да се угасе. Међутим, њихове цркве су пуне, људи чекају у дворишту док траје служба, док су храмови СПЦ често, сем о великом празнику, празни. А они су изузетно верски конзервативни. Тако да то нема везе са старошћу, ми конзервативност немамо у толикој мери ни код старијих епископа, више је више реч о одређеним политичким ставовима о неким осетљивим питањима, као што је на пример посета папе Србији – објашњава Ђеновић.

Коначно, ко је од “младе гарде” епископа СПЦ најближи Синоду, највишој извршној власти у цркви?

Младе владике је изабрао патријарх и то су његови људи. Увек је то тако, и када водите фирме ви бирате најближе сараднике по својој вољи. Пошто је и сам млад, изабрао је генерацију младих, а ко ће касније од њих напредовати, сада је тешко рећи – оцењује верски аналитичар Драшко Ђеновић.

Извор: https://www.dnevnik.rs/vesti/drustvo/ovo-su-nove-vladike-patrijarha-porfirija-saboru-spc-roker-fudbaler-oficir-glumac-2024-09-30

ФОТО: СПЦ. РС