Како је правилно Васкрс или Ускрс?

Једнима је само “Васкрс” прави “српски, традиционални израз”. Другима је “Ускрс” је реч са запада која се никако не сме примењивати код православаца. Трећима је свеједно, али се у расправу укључују јер се она сада раширила и толико омасовила да ни они који су годинама срећно и мирно славили овај празник више нису сигурни како се “правилно” честита – “Христос воскресе”, “Христос ускрсе”, “Христос васкресе“, “Христос васкрс“ или некако потпуно другачије.

Васкрс или Ускрс или Воскресеније

За почетак, лингвистички, исправно је и једно и друго и треће!

“Васкрс” је српскословенски облик који припада српском црквеном и књижевном језику, који се до средине XVIII века употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве.

“Воскресеније” је рускословенски облик и реч је о старословенском језику руске редакције који је данас језик српске цркве. Наиме, српскословенски језик као званични црквени језик Срби су средином XVIII века заменили руским црквеним језиком. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин – са “о” у првом слогу, па се тако каже – Воскресеније, воскреснути, воскресе.

Како Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник у оптицају је остало и “Васкрс” и “Воскрсеније”.

Правилно је рећи и “Ускрс”! Ова реч “Ускрс” припада српском народном језику. Реч је о аутентичном изразу који је у нека давна времена настао прилагођавањем онога што је изговорено у црквама.

– Ова реч је, као и многе друге у нашем језику, приликом последње велике реформе језика добила свој упрошћени облик у народном, то јест говорном језику. Међутим, због значаја овог Празника над празницима, због константне употребе богослужбених књига на црквенословенском језику, у црквеној употреби се одржао и званично се користи облик са префиксом ВА-скрс, као и у изведеницама ВА-скрсење, ВА-скрсао… У црквеном календару пише ВА-скрсење Господа Исуса Христа – ВАСКРС.

Овај облик је ближи оригиналном старословенском изразу, и потпуно сагласан црквенословенском ВО-скресеније. Колико се овај начин изражавања сачувао у црквеној свести сведоче и називи других празника који почињу истим префиксом као што су ВА-знесење, ВА-ведење и други. Тешко је да ћете чути да неко каже празник Узнесења или Уведења, а већина ће рећи Ускрс – објашњава за Историјски забавник Иван Неђић, професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.

Илустрација: Фарбана јаја су симбол Ускрса највећег хришћанског празника

Нема, дакле, говора о томе да су неки називи овог празника “католички”, а други “православни”. Постоји само “Ускрс” (српски народни израз), “Васкрс” (српскословенски књижевни и црквени облик) и “Воскресеније” (рускословенски облик и данашњи српско-црквени израз).

“Негативна конотација на реч “Ускрс” развила се у одређеним националистички опредељеним круговима у периоду последњих немира на просторима Балкана, те је та реч повезана са римокатоличким називом за овај празник који они и називају Ускрснуће Господиново. Међутим, ово је једна чињеница која не сме уопште да се доводи у везу са хришћанским етосом и начином живљења и схватања живота, те тако ниједна интерпретација речи не може да умањи значај овог, за нас хришћане, спасоносног Празника”, истиче професор Иван Неђић.

Ако и постоји нека разлика она је, наводе неки лингвисти, стилске природе – префикс “вас-” се сматра свечанијим, а префикс “ус-” припада стилски неутралном стандарду.

Што се поздрава за највећи хришћански празник тиче, није се уобичајило “Христос ускрсну”, али друге две варијанте јесу – “Христор васкрсе” и “Христор воскресе”. И обе су потпуно исправне!

Извор: https://zena.blic.rs/tradicija-i-obicaji/kako-se-kaze-vakrs-ili-uskrs-i-kako-treba-da-govore-srbi-pravoslavci/2he44nc

ФОТО: Pixabay