Данас је Света Петка: Од колача се не бацају ни мрвице, а ево зашто се чува свећа

Српска православна црква данас празнује дан Преподобне мати Параскеве у народу познатије као Света Петка. Заштитница је жена, деце, старих и болесних, а Петковача је и једна од чешћих слава у Србији. Свету Петку изузетно поштују и остали православни народи посебно Бугари и Румуни, али и бедуини из јорданске пустиње где је провела 40 година. Звали ан хату, односно племенита дама, мајка верника (титула у Исламу дата још једино Мухамедовој жени) јер су је сматрали странкињом која их је најбоље разумела.

Рођена је у Епивату, код тадашњег града Калистратије, који се налази на обали Мраморног мора, између Силимврије и Цариграда у Тракији, половином 10. века. Према записима Светог владике Николаја, пореклом је Српкиња, због чега је баш од Срба добила име по петку, дану у недељи. Потицала је из имућне и побожне породице. Још као девојчица била је врло побожна и након смрти својих родитеља, жељна подвижничког живота, отишла је у Цариград где се замонашила у цркви Свете Софије и добила име Параскева.
Предање каже да је 40 година живела строгим аскетским животом у јорданској пустињи где је задобила велико поштовање бедуина. Света Петка је на бројним иконама и фрескама увек приказана у црној хаљини са црном марамом на глави. Две године пред смрт указао јој се анђео који јој је рекао да се врати у родну Евипату. Ту је поживела још две године у непрестаном посту и молитви. Упокојила се у 70. години и сахрањена је у родном граду.

 

Одмах након њене смрти на њеном гробу почела су да се дешавају бројна чуда па су свештеници отворили гроб и пронашли нетрулежне мошти које су положили у локалну цркву Светог Петра и Павла. Две српске удовице Кнегиња Милица (жена кнеза Лазара и мајка деспота Стефана) и деспотица Јефимија (супруга деспота Угљеше) уз помоћ Миличине кћери Оливере која је после Косовске битке послата у Бајазитов харем и врло брзо му је постала миљеница успеле су да измоле од султана да се мошти Свете Петке пренесу у Србију.Мошти су прво биле донете у Крушевац а када је деспот Стефан преселио престоницу из Крушевца у Београд понео је и светитељкине мошти.
Првобитно су положене у цркву Успења Пресвете Богородице у Доњем граду, а потом је 1417. подигнута капела Свете Петке крај самог извора чудотворне воде и ту су пренете њене мошти.

Кад су Турци и Сулејман И освојили Београд 1521. и Саборну цркву претворили у џамију народ прогнали у Турску. Срби су са собом понели и мошти светитељке и које су завршиле у Цариграду. .
На молбу и о трошком молдавског господара Василија Арбанаса званог Лупула 1641. године мошти су пренете у град Јаши, где се и данас налазе осим малог прста који се као велика светиња чува у капели Свете Петке на Калемегдану.

Илустрација: Од славског колача ни мрвица не сме да падне на под или се баци

 

Обележавања крсне славе у Срба незамислив је без славског колача који је симбола жртве благодарности Богу за спасење кроз Исуса Христа. Крстообразно ломљење колача симболише Исусово страдање, а преливање црним вином значи да смо Христовом крвљу очишћени од грехова.

Славски колач меси се од пшеничног брашна са квасцем, мало соли и освештаном водицом, којом је обичај да свештеник неколико дана пре славе освешта кућу домаћина.Славски колач, како обичаји налажу, никада се не баца,а чувају се чак и мрвице. Обичај у Срба је да се испод ставља крпа, како би се покупиле све мрве од колача, да не би пале на под и газиле се ногама, јер је то велики грех.

Други, такође веома важан симбол је славска свећа. Славска свећа гори током целог дана, а гаси се тек увече кад сви гости оду. Гаси је домаћин тако што се прво прекрсти, узме чашу са вином, из ње захвати мало вина и сипа уз фитиљ свеће. Вино ће лагано угасити свећу.

Многе домаћице после обележавања славе одлажу славску свећу у фиоку и пале је приликом заједничких породичних молитви током године. Друге, пак, чувају свећу и пре наредне славе носе је у цркву и пале пре литургије. Оба обичаја су исправна. Славску свећу, можете, такође палити и када свештеник буде долазио у дом да свети водицу пред Ускрс, али и када вам наиђу тешки тренуци у животу, па желите да се помолите свом свецу заштитнику и пронађете душевни мир.

Извор: Етно Србија