15 година од смрти патријарха Павла
Традиционално, као и сваке године, верници хрле у манастир Раковица сваког 15. новембра на годишњицу смрти Блаженопочившег патријарха српског Павла.
Верни народ се и овога пута окупио у светињи како би одао почаст упокојеном патријарху Павлу, те је и слушкиња Божија Јелена Мартиновић такође присуствовала овој свечаности.За Ало! се присетила какав је патријарх био за живота и шта је он за њу представљао.
– Павле је био мени као род рођени, долазим бар једном недељно да осетим ову блаженост. Он је био светац за живота, сад и јесте време да се канонизује. Увек падну пахуље на годишњицу, то нам се наш пријатељ Павле јавља. Блажен био и покој му души. Нека седи одмах поред Бога и нек нас чува све. Нек нас спаси и чува наш српски род и пород – поручила је Јелена.
Подсетимо, Патријарх Павле је од 1990. до 2009. године био врховни поглавар Српске православне цркве, 44. по реду. На трону је заменио болесног патријарха Германа, а устоличен у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду и тада је поручио да му је једини програм рада – јеванђеље.
Увек ће за Србе представљати некога ко је за живота био светац, иако још увек званично није канонизован. Многи верници који посећују ово свето место тврде како су се многа чуда дешавала управо на његовом гробу и да баш због тога треба да се прогласи свецем.
Патријарх Павле преминуо је, у сну, у 10.45, у 95. години, на ВМА.
По сопственој жељи, сахрањен је у манастиру Раковици, у Београду.Био је веома популаран у народу који га је могао видети како пешачи од Калемегдана према Славији, или се вози јавним превозом.
Устајао је врло рано, живео је у потпуности по јеванђељу и у складу са оним што је говорио.
Умео је све сам да поправи, било да су то ципеле или наочаре. Сам је кувао, шио и ниједан физички посао му није био ни стран, ни тежак.
Патријарх српски Павле (световно Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914. године, у селу Кућанцима, срез Доњи Михољац (тада у Аустроугарској, а сада у Хрватској), у земљорадничкој породици.
Гимназију је завршио у Београду, шесторазредну Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду.На позив свог школског друга Јелисеја Поповића одлази у овчарско-кабларске манастире, где је провео остатак рата и где почиње свој монашки живот.
Српски патријарх постао је 1990. године, када је на том месту наследио патријарха Германа. Био је 44. патријарх Српске православне цркве.
Од његовог доласка на трон српског патријарха, обновљено је и основано више епархија. Обновљена је Богословија на Цетињу, 1992. године. Године 1994, отворена је Духовна академија светог Василија Острошког у Фочи, а 1997. године и Богословија у Крагујевцу, као одсек Богословије светог Саве у Београду.
Извор: https://www.alo.rs/vesti/drustvo/982566/patrijarh-pavle-godisnjica-smrti-manastir-rakovica-ispovest-vernika/vest
ФОТО: Printscreen Youtube/ ТВ Храм