Чудесна зова спира болести и јача организам

Зова је самоникла жбунаста биљка изузетно цењена у нашем народу због својих лековитих својстава. Поштована је и у Немачкој где се и данас припремају сирупи од зове за кашаљ и проблеме са бронхијама по рецептури старој неколико стотина година. Од цвета зове се праве сокови, кувају чајеви али може да се направи и шампањац врло специфичног мириса и укуса. Наиме, на њеним цветићима налазе природни квасци који после извесног времена изазивају ферментацију заслађене воде од које се то пиће прави. „Шампањац“ од зове има и пробиотске културе у себи, па је користан за цревну флору.

Илустрација: Наши преци сматрали су зову за свето дрво и веровало се да у њеним крошњама живе виле

ЛЕГЕНДЕ О ЗОВИ

Зова (лат. Sambucus nigra) је вишегодишња биљка која може да порасте у по неколико метара у висину. Води порекло из северних крајева Европе и Америке одакле се проширила на остатак света. Стари Римљани придавали су јој магијска својства па су за велике празнике статуе богова премазивали соком од зове верујући да ће их тако умилостивити. У нашем народу постоје бројне легенде везане за ову биљку. Наши преци сматрали су зову за свето дрво и веровало се да у њеним крошњама живе виле. Уколико би никла на имању неког домаћина он је требало да је чува и негује како би имао напретка у животу, у супротном ако је посече задесиће га несрећа. Магијска својства приписивана су зову због опојног мириса њеног цвета за који се веровало да може да помути разум човеку уколико заспи под њеним крошњама. Јак и интензиван мирис терао мишеве и друге штеточине из башта и воћњака, а паори су веровали да зова ниче на местима подземних вода па су поред ње копали бунаре.
Постоји око 30 врста зова од којих су најпознатије бела, црна и црвена. Бела америчка или слатка зова може да расте као високи листопадни грм до два метра, али и дрво које може да достигне висину до 10 метара. Није захтевна па пођеднако добро успева на сувим и влажним теренима под условом да је током целог дана обасјана сунцем. Кора младих биљака је сива, док дрво зове има тврдо жуто-бело стабло које се користи за резбарење. Обасута је густим, зеленим лишћем распоређеним један наспрам другога. Цвета у касно пролеће од маја до краја јуна ситним, млечно белим петолатичним цветовима пречника око 6 мм који божанствено миришу. Осим цвета од кога се најчешће справља сок или чај, лековити су плод и корен. Плод зове је црна бобица пуна антиоксиданаса а јестива једино када је зрела и скувана. Осим беле која је и најпознатија, постоји и црна зова, нижа жбунаста биљка која се све више узгаја као воће управо због својих лековитих бобица које подсећају на боровнице. У природи најчешће расте око речних канала, а плодови сазревају крајем августа и почетком септембра. Зова је дуговечна биљка и може да поживи и 60 година.

Илустрација: Као народни лек користи се код кашља, несанице, стомачних тегоба, јачање имунитета

ЛЕКОВИТА СВОЈСТВА
Уколико се користи у лековите сврхе корен зове се вади у пролеће, цветови се беру у јуну искључиво по топлом времену, а плод скупља почетком септембра. Зова обилује великим количинама витамина Б и Ц, минералима као што су гвожђе и селен којег јако мало има у другим биљкама. Оно што зову издваја од осталих биљака је етерично уље које садржи танине, пектине, флавоноиде, гликозиде, слузи… Флавоноиди и антоцијани су снажни антиоксиданси који штите људске ћелије организма од оштећења. Према резултатима научних истраживања спроведених у Израелу утврђено је да зова подстиче рад имунолошког система, док је немачки Центар за истраживање хране у Карлсрухеу дошао је до сазнања да антоцијанини, који се налазе у зови, имају чак већу антиоксидативну способност од витамина Ц и витамина Е. Поједина научна истраживања су утврдила да зова утиче на смањење нивоа холестерола у организму па се користи као превентивно средство код кардио-васкуларних болести. Има широк спектар примене код бројних вирусних инфекција, кашља, реуматских обољења, уринарних тегоба, код регулисања столице, чак се користи и код повреда. Као народни лек употребљава се за јачање имунитета, против прехладе и грипа, за сузбијање упорног кашља посебно код пушача, за побољшавање вида, несанице, стомачних тегоба и грчева. Чај од зове изазива обилно знојење, па се на природан начин спушта телесна температура. У народу се каже да зова „спира болести“ јер подстиче знојење и мокрење, па се кроз тај процес избацују све штетне материје из болесног организма. Лековита својства имају и зреле бобице зове јер су богат извор витамина Б потребног за правилан рад нервног система. Од њих се кува сок, компот или џем, јер се не једу у свежем стању.
Чај од зове је изузетно здрав, али га треба пити у умереним количинама. Препорука је да деца не би требало да пију више од једне до две шоље чаја дневно, док се одраслима не препоручује више од три шоље у току једног дана. Иако је цветање ове биљке давно прошло није лоше имати рецепт за сок од зове за идућу годину.

Извор: Етносрб

ФОТО: Pixabay