Поједине врсте добро су поднеле временске осцилације, али било је и мањих приноса поготово код оних врста које имају ситнија семена попут белог оригана,хајдучке траве, враниловке, камилице…

У неким деловима године толико је била изражена суша да је расад почео да се суши и људи су морали да попуњавају та места и да поново саде што изискује додатне трошкове као две производње и једној сезони, каже за РТВ др Владимир Филиповић, са Института Др Јосиф Панчић. Како додаје, доста произвођача гаји 15 до 20 лековитих зачинских врста које су тражене не само на домаћем, него и иностраном тржишту. То су, по његовим речима, најтраженији невен и бели слез који се користи не само за потребе тржишта што се тиче лековитог биља, него се све више користи у кондиторској индустрији.

Доста пастила, гума за жвакање па и колача прави се од белог слеза а за овим производима влада велико интересовање не само на домаћем него и на иностраном тржишту. Они који тек почињу да се баве узгојем лековитог биља и треба им савет када је у питању одабир врста и начин производње савет је да се обрате Институту Др Јосиф Панчић, водећој институцији у области лековитог биља у Србији.

РТВ