Гавез моћни народни лек за чиреве, ране и кости

Гавез је коровска биљка који је надалеко познат по својим лековитим својствима. Најчешће расте на влажним ливадама, уз обале река и потока, поред путева а ређе се појављује на њивама. На ораницама се најчешће у кукурузу и тад ратари имају силне муке да га се реше.

Гавез (лат. Symphytum officinale) је вишегодишња зељаста биљка која важи за инвазивни коров са препознатљивим лепим звонастим световима окренутим ка земљи који избијају из пазуха горњих листова. У народу је познат и под именима воловски језик, опашица, црни корен, килњак… Научно име му је наденуо шведски ботаничар Карл Лине у 18. веку а латински назив у корену има грчку реч symphyo што значи „расти заједно“.У јесен, када наступе мразеви, пропада надземни део биљке а корен остаје нетакнут у земљи и из њега се крајем марта развијају нова јаке маладице. Корен гавеза је сочан, дебео и разгранат споља црн а унутра жућкасто-беле боје и продире и до два метра у дубину земље. Стабљика је снажна и сочна обрасла чврстим маљама. Велики, доњи листови су језичастог облика, док су уз они уз стабљику наизменично сложени јајастог облика такође маљави по читавој површини.
Цвета од раног пролећа до касне јесени најчешће љубичастим цветовима у облику звона. Размножава се из корена али и помоћу семена. Семе садржи једињење елајосом које привлачи мраве који га у природи разносе даље и тако помажу ширењу биљке. Нова биљка из семена ниче већ за 10 до 15 дана. Лако и брзо се размножава и шири па за кратко време може заузети јако велике површине и тако угрозити гајене усеве. Добра страна му је што земљиште након гавеза остаје обогаћено и плодно.
Због јаких готово чекињастих маља којима је обрасла биљка и листови стока избегава гавез при испаши. Међутим, сасушен у комбинацији са детелином даје комплетну храну кравама које се не надимају и ређе имају маститис. У исхрани пилића може заменити до 50 одсто готове хране, свињама се може давати и до 80 одсто док се мешавина сушеног гавеза и сламе изврсна храна за овце.

Илустрација: Од гавеза се прави лековита маст за бројна обољења посебно костију

 

Лековита својства
Гавез је од давнина користи као лековита биљка. У Античкој Грчкој и старом Риму се користио код проблема са дисајним путевима, за зарастање костију и код крварења. Због обиља лековитих својстава све више се гаји као лековита биљка. Као лековито средство највише се користи корен који се вади у јесен. Унутрашњост корена је готово је без мириса, слабо ароматичног укуса, лепљив и слузав услед присуства бројних активних састојака од којих је најзначајнији алантоин једињење важно за изградњу ћелија. Мелем и облози од корена гавеза помажу код зарастање рана и чирева, повољно утиче на циркулацију крвних судова коже због чега омогућава бржу ресорпцију и стварање црвених крвних зрнаца што доводи до обнове мишићних и коштаних ћелија. Гавез је незамењиво природно средство за зацељење спољних и унутрашњих повреда, посекотина, испуцалости коже, нагњечења и прелома костију, за ублажавање болова и грчева у мишићима и зглобовима код артритиса и гихта. Иако се некад користио у виду чајева и за унутрашњу употребу од ове праксе се одустало након што је откривено да су у корену присутни пиролизински алкалоиди који могу оштетити јетру.
Последњих година гавез је постао веома популаран у органској производњи. Наиме, његови листови се користе као сировина за припрему природног течног и чврстог ђубрива које се најчешће примењује код узгоја коренастих врста органског поврћа.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay