Анђелика

На струганичким њивама, у родном селу војсковође Живојина Мишића – Анђелика. Лековита биљка која је била у употреби дуже него што постоји писана историја о њој, а људи је због ароматичног укуса корена одавно користе као храну, зачин и – лек.

Древна употреба анђелике, толико хваљена кроз векове, полако је заборављена. Данас се њен корен веома ретко користи, а замениле су је биљке попут артичоке, горког пелина, папрене метвице, столисника и немачке камилице.

Ова биљка, која своје име не дугује изгледу, него деловању, полако се враћа у културу гајења.
Наша прича о анђеоском корену, како је још називају, почиње из центра Мионице у дворишту Миодрага Живановића. Када смо ушли у његово двориште очекивали смо под пластеником поврће, међутим затекли смо расад анђелике. Прошлог јула на површини од 50 квадратних метара засејао је 47.000 семенки.

– Када сам отишао у пензију покушао сам да пронађем активност која би ми скратила пензионерске дане а уз то донела и одређену корист. И пошто се мој пријатељ дуго година бави производњом и прерадом лековитог биља у договору са њим решио сам да покушам са расадничарском производњом – прича Миодраг и додаје да је на овај начин дошло до спајања лепог и корисног. Прве године била је солидна производња расада селена,жалфије и ангелике, а наредне године као и сада то је само ангелика. Улагања у расадничарску производњу лековитог биља највећа су у првој години због куповине пластеника а касније највише средстава потребно је издвојити за супстрат.

 

Однегован расад ангелике гаји се на струганичким ораницама. Овдашњи пољопривредници увидели су да поред воћарске и сточарске производње могу зарадити и од лековитог биља. 47.000 биљака произведених у Живановићевом дворишту довољно је за површину од једног хектара. Део овог расада одгајиће се и на ораницама Милана Поповића из Струганика. Прошле године анђелику је гајио на 50 ари.

– Моја породица деценијама живи од пољоприведе али смо увидели да је већа зарада од производње лековитог биља него од било које друге гране аграра. Први пут анђелику смо засејали пре шест година, сејалицом – директном сетвом семена у земљу, али нажалост тај начин сетве није се показао добар јер су биљке никле у веома малом проценту. Ово што се сада види је из расада и са ових 50 ари очекује се принос од 6 тона – каже Милан, који поред анђелике на својим њивама гаји и камилицу.
Милан је иначе један од коопераната мионичке фирме “Медикал” која се бави производњом и дистрибуцијом етарског уља. (Или Милан је иначе један од коопераната једне мионичке фирме која се бави производњом и дистрибуцијом етарског уља.)

– Производња лековитог биља је рентабилнија него кукуруза или пшенице иако је начин производње сличан. У зависности да ли се ради о вишегодишњим или једногодишњим културама приход по хектару код производње лековитог биља креће се од 150.000 (вишегодишње врсте) до 350.000 динара (једногодишње врсте анђелика, селен, камилица). Ми смо килограм сировог корена анђелике прошле године плаћали по цени од 30 до 35 динара, док се цена осталих култура (откуп целе свеже биљке) креће од 10 до 15 динара за килограм – објашњава Родољуб Живковић из Мионице, који је већ двадесет година у свету лековитог биља.

Када је почињао бавио се паковањем и дистрибуцијом филтер чајева на простору бивше Југославије, затим прелази на гајење лековитог биља након чега је уследило и проширење делатности – изградња погона за дестилацију етарског уља. Прво су почели на сопственом имању да гаје лековито биље за потребе дестилерије а у последње време са пољопривредним произвођачима уговарају производњу селена, жалфије, анђелике, камилице, мирођије, мајчине душице. Ове године план је да на сопственом имању и код пет коопераната, у мионичким и ваљевским селима, производња ангелике и камилице буде заступљена на око 24 хектара.

– Мислим да је поред воћарства и сточарства будућност српске пољопривреде у извозу лековитог биља. Природни и климатски услови у колубарским селима су погодни за производњу лековитог биља, потребно је само да се овдашњи произвођачи навикну на ове културе. Идеалне су оранице у брдским селима, где се за разлику од равничарских крајева добије мањи али квалитетнији принос – каже Живковић и додаје да ако је у питању анђелика која се гаји на пример у Струганику њен корен ће имати више етарског уља због којег се ова биљка највише и гаји. У зависности од начина гајења и ако се у току вегетације примене све потребне агротехничке мере са једног хектара може се добити 10.000 до 15.000 килограма сировог корена анђелике. Из једног килограма свежег корена добија се 10 до 12 литара етарског уља које извозимо у Словенију.

До 20. века ова двогодишња биљка из породице штитарки користила се у људској исхрани као поврће. Називају је и анђеоски корен, анђеоско дрво, дивља пиревина, сириш и шивиз. Подсећа на ким а достиже висину до два метра.
Једна је од најстаријих лековитих биљака, која до данас није изгубила на вредности. Назив, анђеоски или свети корен добила је за време харања куге у Европи. Захваљујући корену анђелике, том приликом мноштво људи се спасило од тзв. црне смрти.