„Па куд ти наум паде да га крадом саградиш”, отуда и име манастира Наупаре
Мало познат, ушушкан у подножју планине Јастребац, у селу Наупре налази се истоимени манастир. Данас, споменик културе од великог значаја, под заштитом државе.
Неодољивост грађевина Моравског стила и овде је опчињавајућа, још када направите круг око црквице, па не знате да ли је занимљивије седам хоризонталних подела или вертикалне са розетама и розетицама, са преплетима у луковима око њих. Више од 20 различитих розете краси овај православни храм на обали реке Расине. Уз све то иде и гостољубиво сестринство манастира спремно да путника намерника упозна са историјом.
Драгуљ Моравске школе
Градио га је, како легенда каже, тајно од свог оца деспот Стефан Лазаревић око 1380. године од најбољег камена са Јастрепца. Када је довео свог оца кнеза Лазара да види изграђен манастир, отац му рече: „Па куд ти наум паде да га крадом саградиш”, отуда и име манастира Наупаре. Има још легенди које тумаче назив једна од њих је да су се ту ковале паре.
Захављујући великом броју неимара манастир је саграђен за непуне две године. Црква је по свом изгледу блиска цркви Лазарици у Крушевцу од које је удаљен 15 километара. Са сигурношћу се зна, једино, да је Наупара била придворна властеоска задужбина.
Да ли има шта лепше од 13 манастирских звона када зову на службу
Била је ту и преписивачка школа, касније и школа за становнике околних насеља у којој су наставу држали монаси.
Иако је манастир био прилично разрушен за време турске окупације 1454. године, розете су обновљене и састављене од оригиналних делова. За време Карађорђевог устанка црква је рашчишћена, освећено, и у њој су се причестили устаници.
Обнову манастир доживљава 1835. године залагањем браће Симић, о чему сведочи натпис на плочи код улаза у цркву.
Постојећи иконостас потиче из времена Милоша Обреновића и нема веће уметничке вредности. Фреске су остале само у фрагментима.