Више од 400 цркава са прелепим фрескама из деветог и десетог века уклесано је у стенама у Кападокији, родном месту светог Ђорђа

Кападокија, античка регија у централној Анадолији, данашњој Турској, била је дом многих древних цивилизација: Хетита, Персијанаца, Византинаца, Римљана, Арапа, Османлија, а сада и Турака. Њихове приче уклесане су у овај надреални предео.

Подземне мистерије Кападокије

Подземни градови остају сведочанство о сналажљивости и креативности древних становника. Најпознатији подземни градови Деринкују и Кајмакли протежу се неколико нивоа испод земље, откривајући лавиринтску мрежу тунела, комора и вентилационих система. Ови подземни бункери служили су не само као склоништа, већ и као заједничке просторије за свакодневни живот и верске обреде.

Линијом до искона једног од најистакнутијих холандских уметника

Деринкују има осам нивоа испод земље и у њему су живеле хиљаде људи. Ту су откривени отвори, бунари, стамбене просторије, чак и цркве где су хришћани исповедали и чували своју веру у тешким временима верских прогона Римског Царства.

Истраживања ових подземних светова откривају начин живота из доба раног хришћанства. Начин градње и неимарске вештине древних градитеља и данас фасцинирају археологе и историчаре.

(Фотографије: Гордана Мирковић, Pexels)

Зачеци хришћанства и ране богомоље

Хришћанска историја Кападокије вуче корене још од првог века захваљујући мисионарским путовањима апостола Павла који је походио ове крајеве.

Афричким пингвинима прети изумирање

Први хришћани насељавају ову област бежећи од прогона римских власти, тражећи заклон под „каменим капама“.

Важан период у хришћанској историји био је четврти век са појавом кападокијских отаца. Међу овом утицајном групом теолога и мислилаца били су Василије Велики, Григорије Ниски и Григорије Назијански.

Они су имали кључну улогу у обликовању ранохришћанске вере и дефинисању концепта Светог тројства. Њихови теолошки списи и интелектуални допринос оставили су траг у хришћанству до данашњих дана.

Овде су рођени и свети Ђорђе и чувени светогорски старац Пајсије.

Пећинске цркве и фреске

У Кападокији, која се и данас сматра светим местом православних хришћана, налази се више од 400 цркава са прелепим фрескама из деветог и десетог века. Пећинске цркве из византијског периода уклесане су у мекој стени и украшене фрескама које приказују сцене из Библије. Ове фреске одражавају јединствену комбинацију грчких, римских и византијских утицаја у фреско-сликарству.

Осим Исуса Христа и Девице Марије, на фрескама су осликани и библијски мотиви, Тајна вечера, Рођење Христово, портрети светаца, сцена како свети Георгије убија аждају…

Долина Ихлара једна је од области са највећим бројем цркава чије су фреске очуване, као и музеј на отвореном Гореме који је уврштен на Унескову листу светске баштине.

Међу значајним црквама на том подручју издвајају се Црква Свете Варваре, Каранлик, Токали и Елмали чије зидове вековима красе фреске. Капела Светог Базела и Црква са копчама спадају у структуре које су подједнако важне као и црква Јиланли и Мрачна црква.

**Свети Ђорђе убија аждају, фреска из деветог века**

Кападокија је остала упориште хришћанства чак и у временима политичких и верских преврата. Упркос бројним инвазијама и сукобима, кападокијски хришћани су истрајавали у очувању своје вере.

Међутим, хришћанско наслеђе Кападокије почело је да јењава доласком Турака Селџука у 11. веку, када регион прелази у претежно исламско друштво. Последњи православни хришћани напустили су Кападокију након грчко-турског рата и прогона грчког становништва двадесетих година прошлог века.

Ипак, одјеци хришћанске прошлости Кападокије и даље се могу наћи у њеним црквама, манастирима и сећањима која се преносе кроз генерације.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/562378/Magazin/Duh-hriscanstva-sacuvan-u-stenama-Kapadokije

Фото, Аутор: (Фотографије: Гордана Мирковић, Pexels)