Туршија – зимница из тегле и бурета која чува здравље

Кисели краставчићи, шарена салата, кисело поврће у бурету познатије као туршија је обавезан део зимнице. Некад се туршија припремала како би се сезонско поврће сачувало за зиму, а данас се користи због бројних бенефита за људски организам посебно током хладних зимских дана. Прављење туршије, односно укисељеног поврћа, има дугу историју која сеже неколико хиљада година у прошлост. Верује се да су први записи о кисељењу хране настали још око 2400. године пре нове ере у Месопотамији, а постоје докази да су древне цивилизације, попут Египћана, Сумераца и Кинеза, користиле процес ферментације за конзервацију хране.

У Месопотамији кисели краставце

Кисели краставци, један од најстаријих облика туршије, потичу из древне Месопотамије и Индије, где су били ферментисани у сланој води како би се продужила њихова свежина. Грци и Римљани су такође користили ову методу, а римски војници су носили укисељено поврће у војне походе због његове трајности и хранљивости.

У Кини су почели да киселе поврће, нарочито купус, још пре 2000 година и сматрали га важним извором здраве хране током зиме. У средњем веку, туршија је постала популарна широм Европе, а касније је начин кисељења пренет и у Америку. Ако изузмемо кисели купус, од кога се прави сарама без које нема ни једног славља у Србији, за туршију се најчешће користи зелени парадајз, карфиол, шаргапера, краставци и наравно паприка. Конзумирање туршије доноси бројне бенефите за наш организам, зато што поврће ферментисано на овај начин задржава витамине, богато је минералима, али и добрим бакеријама које су неопходне нашим цревима за нормано функционисање. А здрава црева су основ јаког имунитета који може да сачува организам од болести. Ово су само неки од разлога зашто је туршија корисна за здравље.

Илустрација: Туршија је богата природним пробиотицима важним за здравље црева

Пробиотици за здравље црева – ферментација поврћа током кисељења ствара природне пробиотике, корисне бактерије које помажу у одржавању равнотеже цревне флоре, што може побољшати варење, ојачати имунитет и допринети бољем општем здрављу црева.

Витамини и минерали – кисело поврће односно туршија је богата витаминима Ц, Б6 и К, као и минералима попут калијума, калцијума и магнезијума, који доприносе здрављу костију, имунитету и правилном функционисању мишића.

Антиоксидативно дејство – поврће које се ставља у туршију (зелени парадајз, карфиол, шаргарепа…) садржи антиоксидансе који се задржавају током процеса ферментације, па конзумирањем туршије штите тело од слободних радикала. Ферментација додатно доприноси очувању ових корисних материја што јача организам и умањује ризик од појаве хроничних, али и сезонских болести које су типичне за зимски период као што је грип.

Регулација шећера у крви – бројна истраживања су показала да ферментисана храна попут туршије може помоћи у бољој регулацији нивоа шећера у крви, јер пробиотици помажу у разлагању угљених хидрата и стабилизацији енергије. Осим тога природни шећери и скроб током процеса кисељења се претвара у млечну киселину што туршију чини погодном за дијабетичаре.

Помаже код мршављења – туршија која се код нас користи као салата током зиме може бити корисна за мршављење, зато што има мало калорија, а доста влакана што доприноси осећају ситости. Такође, побољшава метаболизам захваљујући пробиотицима и витаминима, док влакна побољшавају пробаву.

Побољшава апсорпцију нутријената – процес ферментације омогућава лакшу апсорпцију хранљивих материја из киселог поврћа, олакшава варење и помаже здрављу не само црева већ комплетног пробавног тракта.

Снижава повишен ниво холестерола – сматра се да конзумирање тушије смањује нивои лошег холестерола у крви. Кисело поврће заправо смањује способност ресорпције холестерола у крв чиме утичу на његово смањење.

Ублажава алергије и кожне проблеме – настаје као последица здавије микрофлоре у цревима чиме се спречавају инфекције и упале. То има позитиван утицај на смањење алергија, акни, екцема, гљивичних инфекција и разних других кожних проблема.

Илустрација: Туршија се не препоручује онима који имају проблеме с варењем

Само у умереним количинама

Иако је туршија изузетно здрава важно је нагласити да је треба јести у умереним количинама, јер кисела храна може да садржи висок ниво натријума, што није погодно за људе са високим крвним притиском или оне који имају проблеме са бубрезима. Прекомерни унос натријума је штетан за људе с хипертензијом, јер може повећати ризик од срчаних болести. Туршија се не препоручује ни онима који имају проблеме с варењем, посебно ако пате од од гастритиса, рефлукса или чира на желуцу, јер киселина из туршије може иритирати слузокожу желуца и погоршати симптоме. Не препоручује се и људима који имају проблем са надимањем, јер ферментисано поврће може да створи додатне гасове. Због високог садржаја соли и киселости туршију не би требало, барем не у већој количини, да једу деца, јер њихови органи још нису у потпуности развијени да ефикасно обрађују вишак натријума.

Извор: Агробизнис магазин