Човек је купио 2,5 хектара земље и никада не бисте помислили шта је са њима урадио!

ПРЕ десет година Дејан Милошевић (50) је почео да сређује своју дедовину. Стицајем околности, 60 година нико на том имању у селу Борач, надомак Кнића, није живео. Опустела су и остала имања. Он није желео да се огњишта у овом селу, као многа у Србији, заувек угасе. Купио је два и по хектара земље и почео да поклања плацеве. Данас је ту никло десетак кућа и викендица, за оне који с породицама стално живе у Борачу и оне који долазе повремено, на одмор.

– Догодило се спонтано – прича нам Милошевић. – Хтео сам да покушам да спасем Борач, наше село, Шумадију. Дедовина се не продаје, зато сам купио земљу и испарцелисао је на 25 делова неправилног облика и површина. Дошла је корона и за мене у том тренутку непремостиви проблеми. Катастар није радио, нотари такође, а мој једини услов је био да људи преведу на себе плацеве које сам им поклонио и да на свом имању изграде свој кров над главом.

Фото: Приватна архива

Поглед на пола Шумадије

Први плац је поклонио пријатељу, а за неколико дана кренула је помама на друштвеним мрежама. Тражио се плац више… За неколико година, Дејан и његове комшије успели су да на земљишту препуном корова ураде комплетну инфраструктуру и путеве, да ископају артески бунар, септичке јаме…

– Моја породица је у почетку била скептична, нису веровали да ћу успети да остварим оно што сам наумио – каже Дејан. – А само сам желео да нам Шумадија не постане шума и да се у засеок Поповићи и у село Борач врати дечја граја. Радује ме што су дошли и млади. Пуно је деце и младих, од једне до 18 година, а верујем да ће се једног дана овде играти и њихова деца. Надам се да сам своје комшије усрећио, а мени ће се то вратити на неки други начин. А и да се не врати. Тиме се не оптерећујем.

Фото: Приватна архива

Великодушни домаћин ради у ЈКП “Шумадија”, а бави се и сезонским пословима. Има сина и ћерку.

– Овде је природа била дарежљива – поносан је Дејан. – Окружени смо планинама, а нисмо далеко од Крагујевца, Тополе, Горњег Милановца, Краљева, Чачка и Кнића. Све овде има своју причу. Кућа мог прадеде је била урушена, па сам је обновио. Данас је моје место пребивалишта у њој. Сваки дан навучем вунене чарапе и идем у Крагујевац на посао. Сигуран сам да ће у Борачу поново нићи мали град, као некада у средњем веку када је овде своју резиденцију имао деспот Стефан Лазаревић. И није само он обитавао у овом крају, ово место се везује и за цара Душана, кнеза Лазара, Радича Поступовича и Милоша Обреновића.

Извор: Новости

Фото: Приватна архива