Човек из околине Чачка наследио дар да прича са змијама!
ЧАЧАНИН Дејан Бисенић (53) “разговара” са змијама. Много је оних који хватају гује, али мало ко познаје “немушти језик” којим Дејан комуницира са њима и спасава људе непријатних блиских сусрета са гмизавцем на којег и помисао леди крв у жилама.
Ова необична моћ се у Дејановој породици вековима преносила “са колена на колено”. Њему је пренела баба Вера са Рајца, када је имао двадесетак година.
– Пре мене, мајке су тај “језик” преносиле на ћерку, али моја баба је после једног сна одлучила да га пренесе мени. У почетку ме је било и срамота и страх, али када сам се и сам са пријатељима нашао у непријатној ситуацији, увидео сам да могу да помогнем… Тако је почело – прича Дејан.
Са првим пролећним сунцем и вишим температурама Дејану се усија телефон од позива уплашених грађана због блиског сусрета са змијама. Зову га са свих страна Србије, али и даље: из Македоније, БиХ, Црне Горе, Хрватске, чак и из Немачке.
– Не могу да одговорим на све позиве, мада се трудим да свима помогнем. То што радим не сме да буде комерцијализовано, јер то није мој посао ни занимање. Од тога не зарађујем. Са многима којима сам помогао сада сам пријатељ, и то је највеће благо – казао нам је.
Дејана су људи у невољи позивали у свако доба дана и ноћи, када су “непозваног госта” налазили у дворишту, кући, возилу, чак и у дечјим колицима. Одлазио је код њих, немуштим језиком “поразговарао” са гујама и оне би одлазиле.
Незвани гост од којег се леди крв у жилама
– Никако не треба змију убити. Она сигурно неће прва напасти, сем ако се осети угроженом. Тада је најбоље склонити се и позвати помоћ, јер код њих важи правило: “Не дирај ме, не дирам те”. Уколико се, ипак, деси да змија угризе човека, онда треба место уједа подвезати, остати што смиренији, никако трчати или дизати панику, јер се тако отров брже шири. И, никако не треба исисавати отров. Само се одмах јавити лекару… – саветује овај необичан Чачанин, “шаптач змијама”.
Он неретко прима позиве и од лекара из болница у готово целој Србији, онда када званична медицина, приликом уједа змије, више не може да помогне. Чак га позивају и за “консултације”:
– Тада има посебна травка коју користим и техника избацивања отрова. Хвала Богу до сада се моја интервенција увек успешно завршавала. Спасавао сам одрасле, децу… Одмах видим, заправо, да ли је реч о уједу или је, народски речено, гуја само печила, односно закачила врховима зуба.
ЗИМИ СУ УВЕК У ПОЛУСНУ
СА пролећним сунцем, змије излазе из склоништа где зимују. Током хладног периода змије нису у хибернацији, потпуном сну, већ у стању брумације, полусна, па се зато често догађа да и по хладном времену изађу по воду или храну.
Било је више екстремних ситуација са којима се сусретао: од куће у којој је примећена једна, а када је дошао, пронашао је читаво легло, па до случаја да је, како каже, “измолио” наљућење гује да оду из дома људи који су често имали сусрете са овим гмизавцима. Дешавало се, чак, и да га монаштво из разних манастира позива да змије отера из њиховог окружења.
Извор: Новости