Сирогојно између митова и легенди

Старо село Сирогојно је смештено на источном ободу златиборске висоравни удаљено 22 километра од центра Златибора. Према историјским списима настало је крајем 18. и почетком 19. века у једном од миграционих таласа становништва након Берлинског споразума. Легенда каже да је на пропланку саграђена црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу око које је почело да се развија село. Верује се да је светињу давне 1764. године, уз помоћ парохијана, подигао Георгије Цмиљанић родом из оближњег Љубиша, који је био родоначелник чувене свештеничке лозе Смиљанића.

ТАЈНА ЏЕМПЕРА ИЗ СИРОГОЈНА
Сирогојно се прославило чувеним џемперима добро познатим широм света.
Далеке 1962.у Земљорадничкој задрузи у Сирогојну одлучили да оснују погон женске домаће радиности са циљем очувања вековне традиције плетења које су вредне жене овог краја преносиле са колена на колено. Међутим, убрзо је умешност и квалитет радова златиборских плетиља препознат и превазишао је локалне размере. Сарадња са једном тада познатом модном кућом донела је огромну популарност овим џемперима које су куповале и носиле филмске диве попут Лив Улман, супруге америчких председника Ненси Реган и Барбара Буш, Раиса Горбачов прва дама бившег СССР али и британска краљица Елизабета. Ови џемпери су се продавали су се у елитној радњи на чувеној Петој авенији у Њујорку.
Тајна овог чувеног џемпера је у аутентичном печату златиборских плетиља, њиховој умешности и украсним шарама цвећа, лишћа и златиборског дрвећа. Колико је ово био уносан бизнис говори и податак да је осамдесетих година прошлог века у Сирогојну око 2.000 жена плело џемпере.

Илустрација: На пет хектара музеја на отвореном смештено је 50 аутентичних објеката донети из околних села

 

МУЗЕЈ НА ОТВОРЕНОМ
Данас, село Сирогојно је претворено у музеј на отвореном. Простире се на пет хектара и има 50 објеката аутентичних златиборских планинских кућа које су пренете из околних села.Овај музеј је посебна атракција како за домаће тако и за стране туристе који уласком у ово село могу да “закораче”у прошлост богату историју и традицију Србије и златиборског краја. У музеју су представљена различита домаћинства која су, у зависности од својих могућности, живели богатије или скромније. Оно што је за сва домаћинства исто, јесте да су куће биле потпуно идентичне архитектуре а разликовале су се само у величини, односно по површини.Богатија домаћинства су поред две собе у приземљу имала и подрум а код сиромашнијих, који нису имали шталу, у подруму је била стока. Све куће су имале и таван где се сушило место уз помоћ ватре која се на огњишту куће, никада није гасила.

Извор: Етносрб

ФОТО: ТОС /Facebook