Овај момак има 22 године и занат је научио од деде, који је деценијама уназад куповао шуме прелепог храста од кога се прави најлепша бурад. Полако је свог унука учио вештинама, које се преносе век и по са генерације на генерацију, јер је и прадеда нашег домаћина био пинтор.

Од свих успомена из детињства најомиљенији тренуци настали су у чукундединој колиби, на обронцима планине Котленик, у брдима изнад села, у атарима где нема пута и струје. На том месту је кућица стара стотину година из које се цела фамилија спустила у село због недостатка воде и путева пре пола деценије. Баш то место за домаћина Моје дедовине је место на које жели да једног дана доводи потомке.

“Моја дедовина”

У три дана са само три хиљаде евра покушаћемо да обновимо колибу блатњару – што ће деловати као немогуће. Домаћин је дужан да организује испомоћ (мобу) пријатеља, комшија, кумова, рођака да пробају да направе чудо.

“Моја дедовина”

Пријаве за селдећу сезону, која се снима у марту 2024. године трају и прича о дедовини, породици и слике се шаљу на mojadedovinarts@gmail.com 

“Моја дедовина”