Одлазак креаторке модерне српске шајкаче

IN MEMORIAM

У Ракарима, 17. октобра ове године, у 86. години живота преминула је Загорка Стојановић, свестрана ликовна уметница која је последњу деценију живота посветила овом мионичком селу. Њено дело и посвећеност уметности оставиће неизбрисив траг у срцима многих.

Загорка је 1964. године завршила Академију примењених уметности, смер текстил, након чега је започела своју богату уметничку каријеру као костимографкиња, сликар и ткаља. Била је истакнута уметница, која је стварала таписерије, шалове, торбе, а последњих година промовисала је своју шик-шајкачу, савремени дизајн инспирисан традицијом. Основала је Ткачки двор у Ракарима, где је с љубављу преносила своје знање о овом древном занату.

У својој дугогодишњој каријери, Загорка је креирала костиме и сценографије за филмове, позоришне представе и ТВ драме. Посебно је поносна била на рад на филму и серији Салаш у малом риту, а њени сарадници, међу којима су многи познати домаћи и светски редитељи, постали су јој трајни пријатељи. Њена уметност нашла је пут и до градова широм света, а међу многим наградама које је освојила издвајају се Вукова награда и Награда УЛПУДУС-а за животно дело.

Преселивши се у Ракаре пре десетак година, Загорка је од старе породичне куће начинила уметнички центар, окупљајући људе различитих професија и стварајући простор за културу и уметност. Поред древне липе, на отвореном простору, организовала је концерте и књижевне вечери, међу којима су остала упамћена гостовања Петра Божовића, Мирјане Бобић Мојсиловић, Боре Дугића и других уметника.

Њена свестраност, страст према стварању и љубав према природи обележили су њене године у Ракарима. Загорка је сахрањена на сеоском гробљу на брежуљку с којег се види кућа породице Стојановић, где је пронашла свој мир и инспирацију.

Њено дело и допринос културној сцени остају као трајна инспирација и сећање на уметницу која је повезивала људе и ширила љубав кроз своје стваралаштво.

Извир: ТЕЛЕГРАФ:РС