Од 5 дошли на 25 крава и изборили се за бољу цену

У срцу села Сибнице, у општини Жабари, налази се фарма породице Ђорђевић, коју с љубављу воде Иван и његова супруга Марија. Одлука да се упусте у млекарство дошла је 2020. године, када је породица одлучила да се посвети производњи млека, настављајући традицију својих предака.„Кренули смо са пет крава током пандемије, кад су многи одустајали од овог посла“, прича Иван. Упркос тешким условима, упорност и подршка породице омогућили су им да прошире фарму, која данас броји 24 грла – 15 музних крава, 4 јунице и 5 телади. Објекат у ком се данас налазе изграђен је скоро искључиво сопственим рукама и средствима. „Материјал нас је коштао око 30.000 евра, али смо све остало радили сами“, поносан је Иван. „Мајстори су били наши рођаци и пријатељи. Жена је фарбала конструкцију, а ја сам заваривао и постављао кров.“

Живот без основних услова
Живот у Сибници није лак. Мобилни сигнал је готово непостојећи, вода је дефицитарна, а путеви су у лошем стању. Воду набављају из удаљених бунара, а велики резервоари су увек спремни. „Ако бисмо могли да бирамо, прво бисмо желели да имамо воду“, искрен је Иван.

На фарми активно раде Иван, Марија, његов отац и мајка, док им деца помажу кад могу. „Свака крава има име, сваку знамо понаособ“, каже Марија. Љубав према животињама и земљи преносе на своју децу, иако су свесни изазова. „Волео бих да деца наставе, али не бих саветовао ако се услови у нашој држави не побољшају“, додаје Иван.

Иако су услови сурови, породица Ђорђевић остаје непоколебљива, верна традицији и послу који воле. Њихова прича је пример како преданост и слога могу надјачати и најтеже изазове.

Исхрана крава и производња млека 

На фарми породице Ђорђевић, исхрана крава и производња млека засновани су на пажљивом планирању и посвећености. Свест о важности правилне исхране за квалитет млека навела је породицу да пажљиво одабере храну за своја грла. „Свака крава има свој оброк, прилагођен њеним потребама и тренутној млечности“, објашњава Иван. „Неким кравама дајемо више концентрата ако су у фази интензивне муже, док оне које су пред сушење добијају мање калоричну храну.“ Основу оброка чине сено, силажа и концентрат, које фарма производи делимично сама, а делом купује од проверених добављача. Муза се обавља системом линијске пумпе. „Имамо разрађен систем цеви који води до главног резервоара. Мужа се обавља у стерилним условима како бисмо обезбедили највиши квалитет млека,“ истиче Иван. Фарма Ђорђевић сарађује с млекаром „Круна“ из Велике Плане, која редовно откупљује млеко по цени од 60 динара по литру, уз додатак премије. „Имамо добар однос с млекаром, исплате су редовне и све договоре испуњавају,“ каже Иван, додајући да су због лоших услова раније променили откупљивача.

Породица тренутно има 12 крава у музи, које у просеку дају између 20 и 25 литара млека дневно. „Тренутно предајемо око 250 литара млека дневно, али циљ нам је да проширимо стадо на 20 музних крава,“ каже Иван. Поред тога, планирају да реновирају стари објекат како би створили боље услове за узгој јуница и проширили производњу.

Изазови у производњи
Недостатак воде остаје највећи изазов. „Бунар дубок 27 метара често није довољан. Срећом, уз помоћ комшија користимо додатни извор,“ објашњава Иван. Ипак, то није спречило породицу да изгради успешан систем производње млека, заснован на раду, знању и љубави према земљи и животињама.

Уз посвећеност и континуирано улагање, фарма Ђорђевић наставља да се развија, служећи као инспирација за све који желе да остану на селу и од свог рада створе успешну животну причу.

Борба за бољу цену млека

Иван Ђорђевић памти дане када су сарађивали са познатом млекаром Имлек, али та прича није имала срећан крај. „Кад је почела пандемија, били смо у Имлеку и предавали млеко на њихово откупно место,“ прича Иван. „Услови су били тешки, а цена коју су нудили једва да је покривала трошкове производње.“

Ситуација је кулминирала када су им понудили цену од свега 23 динара по литру млека. „Тада смо одлучили да више не можемо тако. Сећам се да смо им оставили прву опомену уз поруку: ’Поздрав, више се не видимо!‘“

Неколико произвођача из околине придружило се Ивaновој фарми у потрази за бољим условима. Након кратке паузе, Имлек је покушао да их приволи да се врате обећањима о бољој цени. „Нас десетак произвођача прихватило је ту понуду, али су већ следећег месеца смањили цену на стару, мизерну тарифу,“ присећа се Иван с горчином.

Овај догађај био је преломна тачка за фарму Ђорђевић. „Рекли смо им само: ’Довиђења!‘ Једном су нас преварили, више неће.“

Од тада, сарадња са млекаром „Круна“ из Велике Плане показала се као прави избор. „Они су коректни, цене су пристојне, исплате редовне, и свако обећање које дају – испуњавају,“ истиче Иван.

Овај пример сведочи о важности борбе за достојанствену цену и боље услове рада, чиме су Ђорђевићи показали да се истрајност и веровање у сопствени рад увек исплате.