Мушка рука за Горички сир

Маринко Војиновић из села Горица, удаљеног 13 километара од Шипова, један је од ријетких мушкараца који се одважио да остане у суровом планинском крају и по традиционалном рецепту производи надалеко чувени јањски сир и кајмак.

Војиновић прави сиреве и кајмак према испробаним методама које се у овом поднебљу преносе са генерације на генерацију, са “кољена на кољено”, те тако чувају од пролазности и заборава.

Меринко прича да има двадесетак крава, углавном сименталки, и да све добијено млијеко претвара у сировине, као што су тврди сир, свјежи сир, млијечни намаз и кајмак.

Сви производи су природни, а сол је једина додата супстанца у њима.

“Тек помузено млијеко се прокува, па се додаје кисело млијеко и тад настаје процес раздвајања сира и сурутке, а онда иде процес стављања у калупе и сољење. За килограм сира ми је потребно од шест до седам литара млијека”, наводи Војиновић.

Он додаје да у овом периоду дневно произведе три до пет килограма сира, а преко љета 15 до 20 килограма. Осим свјежег сира, прави и зрели, тврди сир који мора да одстоји у подруму од 40 до 60 дана, колико је потребно да сазри.

“Кад одлежи у подруму, он се убуђа и створи своју заштиту. Некад у те сиреве ставим сријемуш, а некад их правим са свјежом и љутом паприком, све према жељи муштерија”, каже Војиновић.

Маринко објашњава да је процес прављења кајмака веома сложен и да је потребно пронаћи адекватну температуру за млијеко.

“Прављење кајмака је сложенији процес, на ватри се млијеко ускувава, а ватра не смије бити ни слаба ни прејака, мора бити константна температура како би се ухватио прави кајмак”, прича Војиновић.

Извор: https://seesrpska.com/da-li-ste-probali-cuveni-goricki-sir/

ФОТО: Горички сир/ Facebook