Крушка је много здравија него што мислите

У античкој Грчкој крушка се сматрала даром богова. Веровало се да људи који једу крушке постају лепши, здравији, а посебно је била цењена као биљка која подмлађује. Остаци археолошких истраживања сведоче да се крушка користила у људској исхрани још у праисторијско време, док се у Кини гаји већ више од 4000 година.

Од компота до ракије
Крушка (лат. Pyrus) је род дрвенастих биљака из фамилије руже чији се плодови користе у људској исхрани. У старим римским списима пронађени су рецепти за припрему крушке са медом што био један од омиљених слаткиша тог времена.
Крушка спада у дрво средње величине и расте у висину од 10 до 17
метара. У питању је листопадно дрво, а сочни плодови су захвални за прераду, па се од крушке праве компоти, сокови, користи се као додатак колачима али се од овог воћа прави и изузетно квалитетна ракија крушковача. Најцењенија ракија од крушке је виљамовка која је име добила по истоименој сорти овог воћа. У Србији се узгаја још од доласка старих Словена на Балканско полуострво, а некада су биле најзаступљеније аутохтоне сорте попут лубеничарка и караманка која је опевана и у песмама. Ове врсте су и најздравије јер се саме бране од штеточина, те не захтевају никакво третирање хемијом. Нажалост, временом су готово нестале, а место су уступиле популарнијим сортама које су настале укрштањем. Због добре откупне цене последњих година широм Србије ничу засади овог воћа а најзаступљеније сорте су кармен, виљамонка и Санта Марија. После јабуке и шљива, крушка је најзаступљеније воће за узгој у српским воћњацима.

 

Илустрација: Крушке изазивају најмање алергија код људи од свег воћа

Плод крушке изузетно је богат хранљивим елементима, а крушка веровали или не садржи све витамине који су неопходни људском организму: А, Б1, Б2, Ц, Е, П, ПП, С. Ови витамини су одговорни за исхрану коже, ноктију и косе, емоционалну стабилност, интелект и наравно, имунитет. Ово воће је богато антиоксидансима који су заслужни за заустављање прераног старења ћелија и утиче на њихову регенерацију. Крушка је богата влакнима која нормализују варење и убрзавају метаболизам, па се препоручује особама које су на дијети. Крушке садрже 85 посто воде и свега 58 калорија на 100 грама, добар су извор минерала попут бакра, гвожђа, калијума, мангана и магнезијума, као и витамина Б комплекса, попут фолата, рибофлавина и пиридоксина (витамин Б-6). Сматра се и да крушке изазивају најмање алергија од свог воћа, па их лекари често препоручују као сигурну алтернативу у припреми оброка за особе склоним алергијама. Ова воћка, такође, садржи и минерал бор, који је људском телу потребан ради боље апсорпције калцијума, што је чини јаким савезником у борби против артритиса, реуме и остеопорозе.

Илустрација: Крушке чисте јетру и бубреге, помажу у регулисању холестерола

Лековита својства
Бројна стручна научна истраживања потврдила су да крушка има позитиван ефекат на панкреас, чисти јетру и бубреге, а позитивно утиче приликом регулације холестерола у крви. За варење фруктозе из крушке није потребан инсулин, па се препоручује дијабетичарима. Код вртоглавице и повећаног замора многи људи ће посегнути за кафом или енергетским пићем које изузетно нездраво, а не знају да довољно појести једну крушку. Наиме, фолна киселина, која је садржана у крушкама ће разбудити организам боље од било којег енергетског пића или кафе и нормализовати крвни притисак. У народној медицини крушка се некада када нису постојали аспирини користила за скидање повишене температуре, а довољно је попити велику чашу свеже исцеђеног сока од крушке. У лековите сврхе осим плода користи се и лист крушке који се суши на промаји и од њега се прави чај против кашља, упале грла, промуклости, дијабетеса, а повољно делује и на слузокожу црева. Чај од листа крушке користи се за растварање камена у бубрезима, смањује болове и пецкање при мокрењу код инфекције бубрега и бешике, лечи упалу зглобова, па се користи као додатно средство за ублажавање тегоба проузрокованих реумом и пак хелио бактеријом која напада желудац.
Иако је крушка изузетно цењена у народној медицини и одвајкада се користила за лечење, у српском народном предању сматрала се за зло дрво испод кога су се скупљали ђаволи, демони и вештице. Веровало да на крушку пада ала која сатире грожђе по виноградима, па се на дивљој крушки која је отпорна на све
врсте болести, остављало знамење у борби против нечастивих сила. У
српском језику постоји изрека:”Као да је пао са крушке” којом се описује неко ко је збуњен, глуп или блесав, јер се веровало да се онај ко се пење по дрвету крушке нашао у друштву вештица. Зато је некада давно деци било строго забрањено да се пењу по крушкама. Приликом бербе крушке су се брале искључиво са земље, док су високе гране млатиле повећим штапом све док плодови не отпадну.

Извор: Агробизнис магазин

ФОТО: Pixabay