Бегонија симбол породичне среће и благостања
Бегонија или девојачко срце је раскошна лепотица која ће крупним цветовима нежних боја дати дозу елеганције сваком врту или балкону. Постоји више од 1000 сорти овог цвећа које се гаји широм света, а спада и у омиљено цвеће наших баштована. Ко једном посади бегонију, каже легенда, заљуби ће се у овај цвет и садиће га увек. Може да се узгаја као собно цвеће, али и као најлепши украс баште.
ПОРЕКЛО И ИМЕ
Бегонија (лат. Begonia semperflorens) је вишегодишња зељаста биљка пореклом из тропских предела Јужне Америке, а у Европу је донета у 19 веку. Име јој је наденуо француски ботаничар Чарлс Плумијер у част Мајкла Бегонија гувернера француске колоније Сан Доминго данашњег Хаитија. Размножава се садницама или из луковице која се у земљу сади од маја када прође опасност од касних мразева. Иако је у питању тропска биљка не воли превише сунце, па је идеална за сеновита места и засенчене балконе. Не воли промају и ветар који лако може сломити крхке стабљике, па и о томе треба водити рачуна када бирате место у врту за ово цвеће. Приликом садње кртоле, било у саксију или у баштенско тло, како саветују искусни баштовани, треба је посадити плитко, тик испод површине у мешавину тресета са компостом или земљом уз додатак мало стиропора.
Илустрација: Бегонија је тропска биљка али не воли директно сунце, па је идеална за сеновита места и засенчене балконе
Размак између кртола треба да буде минимум 20 сантиметара како би се биљци оставило места за раст, развој и бокорање. Расте у висину до 60 сантиметара и поред прелепих цветова има лепо, декоративно, меснато, глатко лишће. Ниске сорте бегоније које расту до 20 сантиметара се најчешће користе за рубне делове баште, бордуре или су у саставу цветних фигура на јавним површинама.
Цвета од јула до септембра, цветови су груписани на горњим гранчицама и могу бити нежно жути, црвени, пинк, тамно наранџасти, боја брескве и кајсије, а има и сорти са вишебојним цветовима. Уколико је пажљиво негујете, бегонија ће непрекидно да цвета око седам недеља. Највише јој прија пало влажна земља, па је треба залити тек када се просуши површински слој земље. Чак и лети довољно је заливати два до три пута недељно и то искључиво сипањем воде у шири подметач. После двадесет минута вишак воде проспите, јер вишак влаге може довести до труљења корена. Уколико је посађена у башти пажљиво је заливајте водећи рачуна да при томе не квасите лишће и цветове. Бегоније се не сме орошавати, јер брзо долази до развоја гљивичних инфекција и појаве бактеријске трулежи. Прихрањује у пролеће током интензивног раста и развоја комбинованим минераним ђубривом, док се лети једном у две недеље може користити ђубриво за цветнице како би се поспешило цветање. Већ са првим данима јесени заливање треба смањити док се листови не осуше. Кртолу извадите из земље и оставите да се просуше на сунцу, а затим их очистите. Чувати их преко зиме у мало овлаженом тресету или у пиљевини, на сувом месту и на температури од осам степени.
Илустрација: Бегонија чисти ваздух па је идеална за особе које имају асму или пате од алергија
БОЛЕСТИ И ЗАШТИТА
Редовно уклањајте увелих листова и цветова је најбоља превентива од болести код овог цвећа. Најчешће болести које нападају бегонију су сива плесан и пепелница, а од штеточина лисне ваши. Пепелница и сива плесан се јављају услед веће количине кише током пролећа уколико је биљка посађена у башти, односно од вишка воде током заливања у саксији. Симптоми болести јављају се на лишћу у виду малих, округлих до елипсастих жуто-белих пега. У већини случајева узрокују некрозу врата лишћа, а у условима веће влажности, болест може за десетак дана да проузрокује труљење и осталих листова што доводи до пропадања комплетне биљке. Када су у питању штеточине, бегонију најчешће нападају лисне ваши које се јављају у колонијама и сишу биљне сокове. То доводи до застоја у развоју овог цвећа које престаје да цвета, а биљка лагано одумире и вене.
Симболика бегоније је врло сликовита и према народном веровању представља жељу за продуживањем живота особе којој је цвет поклоњен. Према Фенг шуију она је симбол богатства, породичне среће, смиреност и благостања.
Осим као украс ово цвеће може да се користи и у исхрани. Јестиви су цветови и лишће које се може конзумирати свеже, сирово у салати, кувано или пржено. Има благо горак укус сличан лимуну, али нежнију текстуру. Уситњени цветови се користе у салатама, али се не препоручује особама оболелим од гихта или онима који пате од камена у бубрегу због високог садржаја оксалата. За бегонију се верује да чисти јетру и елиминише токсине из организма, утиче на брже зарастање рана, одличан је антисептик. Бегонија има и антиалергијско дејство, чисти прашину из ваздуха па се препоручује људима који су склони алергијама, прехладама и респираторним болестима.
Извор: Агробизнис магазин
ФОТО: Pixabay