Малинари су позвали државу да што пре закаже састанак са откупљивачима и власницима хладњача.

Председник Удружења произвођача малина „Виламет,” Милета Пилчевић, изјавио је недавно за агенцију Бета да је удружење затражило од Министарства пољопривреде да организује хитан састанак са откупљивачима и власницима хладњача. Циљ је да се размотри могућност доплате за овогодишњи род који је предат по аконтној цени од 250 динара по килограму. Пилчевић је истакао да ће датум састанка зависити од тога да ли министарство успе да окупи највеће откупљиваче. Разлог за доплату је што се тренутно у хладњачама малинама тргује по цени од 380 до 400 динара за килограм.

Он је навео да постоје произвођачи који још увек нису наплатили предати род из ове, а на југу Србије чак и из 2023. године. Док произвођачи тврде да је 250 динара за килограм неприхватљива цена, саговорник из сектора откупа и прераде малине сматра да би односи између прерађивача и произвођача требало да се решавају међусобно, без мешања државе.

– Доплату ће дати они који размишљају дугорочно, ако имају профит. Поделиће га с произвођачима јер и наредне године треба радити. Држава не би требало да се меша у ове односе, осим ако жели да субвенционише сектор, али никако да притиска било кога – истиче саговорник.

Он додаје да су трошкови прераде изузетно високи, далеко од једноставног процеса “изручивања гајбица,” како се често поједностављује. Према његовим речима, трошкови су од 2012. године порасли чак четири пута, док цена на тржишту није пропорционално повећана.

Скоро целокупна производња овог воћа пласира се на извоз, а на светском тржишту је тренутно видљив пад потражње због смањења потрошње. Појавили су се и нови произвођачи, попут Украјине и Марока, који су додатно променили тржишне услове.

Наш саговорник напомиње да Украјина сада не нуди више тако ниске цене, али је тзв. „гриз” јефтинији од нашег. Украјинци имају велике количине робе, а он сматра да ће, уколико се рат заврши, наставити да повећавају производњу малине као брз начин за остварење прихода. Уз то, мења се и тражња на откупном тржишту – све мање се траже моно производи, а све више миксеви у којима малина учествује са око 20 одсто.

На питање како ће ове промене утицати на малинарство у Србији, саговорник сматра да ће „они који су заиста прави произвођачи остати” и да ће се производња свести на правило по којем површина треба да буде таква да је породица може обрадити. У будућности, могућ је додатни пад производње, не само због цене, већ и због недостатка радне снаге, који је већ евидентан.

Извор: ПОЛИТИКА