Српска храна и пиће мамац за туристе

Храна и пиће су производи који имају потенцијал да допринесу расту привреде, уколико држава направи добру стратегију, не само што се тиче гастро-индустрије, већ и гастро-туризма. Овај други сектор протеклих година је све више заступљенији у Србији, а туристи из разних делова света за српску храну и пића имају само речи хвале.

Др Вељко М. Мијушковић, доцент Економског факултета у Београду и гастро експерт, каже за Бизнис.рс да гастро-индустрија може бити и јесте значајна шанса за економски развој Србије, и наводи неколико битних разлога због чега је то тако.

– Србија је богата ресурсима, има изузетно плодно земљиште и повољну климу за узгој разноврсних пољопривредних производа, што пружа основу за развој различитих гастрономских делиција. Затим, има и богату културну баштину која укључује традиционалну храну и пиће. Ово може бити основа за развој аутентичних производа који би привукли домаће и стране потрошаче. Ту је и туристички потенцијал – кроз промоцију богате гастрономске понуде Србија привлачи већи број туриста који траже аутентична искуства, а то доприноси расту туристичке индустрије и доноси додатне приходе земљи. Још један од разлога су иновације и интернационализација, односно развој гастро-индустрије подстиче иновације у производњи хране и пића, као и њихову интернационализацију. Србија може даље развијати производе који би били тражени на међународном тржишту, што би допринело расту извоза и јачању економске позиције земље – објашњава наш саговорник.

Илустрација: Србија има багату кухињу и доста традиционалних рецепата

Предности које Србија има у гастро-индустрији укључују традиционалне рецепте, квалитетне сировине, релативно ниске трошкове производње и потенцијал за извоз. Свакако, постоји простор за даљи развој, што потврђује и Мијушковић.

– Инвестиције у модернизацију производних процеса, унапређење квалитета производа, јачање брендова и промоција на домаћем и међународном тржишту, могли би додатно ојачати положај Србије у гастро-индустрији – каже доцент и гастро експерт.

Он даље наводи да држава на разне начине подстиче развој ове индустрије кроз маркетиншке кампање, сајмове, организацију гастономских фестивала, културних манифестација. Она пружа подршку произвођачима хране, али и пића кроз едукативне програме, субвенције и кредите, а то помаже малим и средњим предузећима да развију квалитетне производе и прошире своје пословање.

На пример, услед подстицаја државе, тренутно у Србији има око 200 винарија, чији квалитет вина може да парира најбољим међународним реперима. Што се тиче дестилерија, њих има око 1.100 регистрованих, али свега десетак одсто од тог броја су произвођачи врхунске жестине.

– Држава интегрише гастрономски туризам у своју туристичку политику, промовишући домаће специјалитете као део туристичке понуде. Ово укључује развој гастрономских тура, културних рута и подршку ресторанима и продавницама који промовишу домаћу храну. Она сарађује са међународним организацијама и другим земљама ради промоције домаће хране и пића на међународном тржишту – истиче Мијушковић.

 

Илустрација: Гастротуризам је све популарнији код страних туриста

Гастро-индустрија, као део прехрамбене, може да донесе веома добре економске бенефите, и сигурно да допринесе расту БДП-а кроз производњу, продају и извоз хране и пића.

– Гастро-индустрија има потенцијал да генерише велики број радних места у секторима попут прехрамбене индустрије, угоститељства, туризма, дистрибуције и продаје хране. Такође, утиче на развој руралних подручја јер многи пољопривредни производи служе као сировине у гастро-индустрији. Уколико се домаћи производи и храна промовишу на међународном тржишту, то доводи до повећања извоза и доношења девизних прихода у земљу. Гастро-индустрија омогућава прераду сировина у производе са већом додатом вредношћу, што повећава приходе и профитабилност домаћих произвођача. Њен развој доприноси диверзификацији привреде, смањењу зависности од традиционалних сектора и повећању отпорности на економске шокове. Ови економски бенефити чине гастро-индустрију значајном компонентом економског развоја Србије која се мора максимално користити – истиче доцент Мијушковић.

Странци одушевљени српском ракијом
Дестилерија Алексић Први из Губеревца у Шумадији осим производње ракије бави се и гастро-туризмом. Имају ресторан, апартмане, организују и ракијске туре на које долазе странци, али и наши људи. Како каже Марко Алексић, власник ове дестилерије, страни туристи су одушевљени нашим ракијама.

– Последњих година наше ракије су познате у целом свету, а ми извозимо у САД, Европску унију, Аустралију, наравно и у земље окружења. Србија има већи потенцијал у производњи ракија него вина. Наиме, вина су заступљена у целом свету, а најбоља ракија се производи на Балкану, у Србији, прецизније у Шумадији. Тако је јер овде када шљива процвета цело село је бело од њених цветова. Од других нас одвајају аутохтоне врста шљива којих има у Гружанском крају, црвена ранка и пожегача, оне дају лепу мирисну ноту ракији од шљива која је по томе препознатљива на тржишту.

Винарије и сеоска домаћинства често организују дегустације за посетиоце
Када говоримо конкретно о гастро-туризму, он представља облик туризма који се фокусира на гастрономска искуства, укључујући дегустацију локалне хране и пића, упознавање са традиционалним јелима и пићима, посете фармама, винаријама, пиварама, воћњацима, рибарским селима и другим местима где се производе храна и пиће.

Наш саговорник каже да овај облик туризма има неколико карактеристика које га разликују од масовног.

– Фокус је на храни и пићу, на гастрономским искуствима, као што су дегустације локалних специјалитета, посете традиционалним ресторанима и учење о локалним кулинарским традицијама. Гастро-туризам тежи пружању аутентичних и локалних искустава, где туристи имају прилику да пробају традиционалну храну и пиће, као и да се упознају са процесом производње. Он често подразумева интеракцију туриста са локалним произвођачима хране и пића, као и са члановима локалне заједнице, што омогућава да боље разумеју културу и традицију дестинације – каже Мијушковић и додаје да за разлику од масовног овај вид туризма често подразумева мање групе или индивидуалне посете, које омогућавају персонализована искуства и већу интеракцију са домаћинима.

Илустрација: Странци су одушевљени нашом ракијом

Едукативна компонента је често повезана са гастро-туризмом, јер гости имају прилику да науче о историји, традицији, производним процесима и културном значају хране и пића дестинације коју посећују.

Гастро-туризам у Србији има одређени потенцијал, али још увек постоји значајан простор за даљи развој. Неки региони су већ препознати као гастрономске дестинације, док други тек треба да искористе своје потенцијале. Војводина нуди разнолику гастрономску понуду која укључује традиционална јела попут сремачког кулена, рибље чорбе, домаћег сира и вина. Многа села у Војводини организују манифестације посвећене традиционалној храни и пићу.

– Шумадија и Западна Србија познати су по производњи вина, ракије и локалних специјалитета попут ајвара, комплет лепиње, пршуте, кајмака и домаћег хлеба. Винарије и сеоска домаћинства често организују дегустације вина и домаће хране за посетиоце. Јужна Србија позната је по разноликој кухињи која комбинује утицаје турске, грчке и балканске. Традиционална јела попут јагњетине испод сача, проја и паприкаша су популарна међу посетиоцима. Међутим, постоји потенцијал за развој гастро-туризма и у другим деловима Србије – истиче Вељко Мијушковић.

Како наводи, регион Источне Србије има богату културну баштину и традиционалну кухињу која би могла привући већи број туриста. Развој сеоског туризма, промоција локалних производа и организација гастрономских догађаја могли би знатно унапредити гастро-туризам у овом региону. Планински региони попут Старе планине, Златибора и Копаоника имају много већи потенцијал за развој кроз промоцију традиционалних планинских специјалитета, као и активности попут брања лековитог биља и печења ракије. Дунавска регија обилује рибљим специјалитетима, а развој риболова и риболовног туризма може привући љубитеље рибе и гастрономије у овај део земље.

Корист од гастро-туризма може имати локално становништво и то, како каже Мијушковић, на неколико начина.

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/gastro-turizam-moze-podstaci-razvoj-lokalnih-preduzetnika-i-malih-biznisa/