Специјалитет из Бабушнице заслужио заштиту географског порекла
Специфични млечни производ лужничког краја, меки, пуномасни сир вурда, званично је добио ознаку географског порекла. Тако се овај специјалитет бабушничког краја, уз пиротски качкаваљ и пеглану кобасицу, лесковачку спржу и ајвар, нашао међу специјалитетима са југа и бројним производима из Србије који су заштитили своју аутентичност. Признање географског порекла произвођачима отвара нова тржишта и сигурнији пласман.
Како кажу произвођачи, за квалитетну вурду је најбитније добро млеко, мало соли и добра воља, а у лужничком крају готово да нема домаћинства које вас неће понудити овим специјалитетом.
“Код нас се све почиње и завршава са вурдом. Можете да дочекате госте, понудите као предјело, намаз, додатак главним јелима, може и за слаткише, чак и за чизкејк”, каже за Еуронеwс Србија произвођач лужничке вурде, Анка Николић.
Породица Николић месечно произведе више од 900 килограма вурде, а све се, како кажу, одмах прода на југоистоку Србије. Признање географског порекла произвођачима отвара нова тржишта и сигурнији пласман, а Николићева додаје да ово такође представља и гаранцију квалитета, због чега ће произвођачима биће лакше.
Пут до ширег тржишта неће бити лак, али је достижан
Иако овај производ већ привлачи пажњу, пут до ширег тржишта неће бити нимало лак, пошто је сточни фонд сиромашан на територији општине Бабушница коју је прославио овај традиционални млечни специјалитет. Некада се у овој општини чувало 6.000 музних крава, а сада – десетина од овог броја.
“То је наша будућност, перспектива, само да појачамо сточни фонд јер кад је заштићено порекло пласман је сигуран и ван Србије – из Бугарске су заинтересовани, али ћемо за то морати да се удружимо”, рекао је Дејан Миленковић из Удружења произвођача лужничке вурде.
Ове године, за помоћ сточарима издвојено је знатно више новца из општинског буџета, а заменица општине Бабушница Кристина Алексић рекла је како ће сва средства намењена за тај програм бити у сврху набавке квалитетних грла.
“Субвенције за животиње су 80 одсто, а за механизацију и опрему за сточарску производњу 60 одсто. Укупна давања су десет милиона динара”, каже Алексић.
Вурда представља велики потенцијал и за развој гастро туризма, јер заштитни знак Бабушнице већ успева да привуче све више гостију у овај крај. Туристичка организација последњу деценију овај специјалитет промовише на Вурдијади, а сви који су бар једном пробали овај специјалитет, уврстили су га у обавезни јеловник.
“Пре годину дана Бабушница није имала ниједан регистровани капацитет, али од децембра у сеоским газдинствима регистрована су 53 лежаја, почео је да ради хотел и сада располажемо са стотинак лежајева”, каже директор Туристичке организације Бабушница, Милан Станковић.
Ознака географског порекла потрошачима нуди гаранцију квалитета
Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде за Еуронеwс Србија каже да је вурда производ који има историјску репутацију, чему сведоче историјски докази стари преко 100 година.
“Кроз маркетиншке активности ћемо помоћи да се репутација вурде прошири и ван тог локала, а заштита географског порекла ће бити покретач и других активности, попут трговинских. Дефинтивно се ради о производу који је специфичан, због чега може да се понуди и буде препознатљив ван тог краја”, каже Ракетић.
Еуронеwс
Ракетић истиче да многи у Србији још увек не знају за вурду, због чега је најпре битно да овај специјалитет постане препознатљив на читавој територији наше земље. Како каже, видљивости сада може допринети и могућност да произвођачи вурде излажу свој производ на предстојећем Пољопривредном сајму у Новом Саду и додаје:
“Наравно да је буџет Србије препознао ту специфичност и да имамо целу лепезу мера подршке у грлу сточарства. Такође, један стратешки циљ развоја пољопривредне и прехрамбене индустрије који бих истакао јесте већи обим производње и производа који имају неку додатну вредност, као што је лужничка вурда, производи који имају ознаку органске производње и сви слични. Морамо да се базирамо на тај квалитет јер га дефинитивно има”, рекао је Ракетић.
Будући да овај производ сада има ознаку географског порекла, веома је важно да одржава квалитет, за шта ће се, каже Ракетић, побринути инспекција Министарства пољопривреде.
“Први ниво јесте контрола коју врше сертификационе контролне куће које је Министарство пољопривреде овластило и чији рад контролише, а други корак је надзор рада произвођача. Оно што је битно код ознака попут ових је гаранција, односно поверење које ви морате да гарантујете потрошачима. Држава једноставно стоји иза тих производа који се налазе на полицама и гарантује квалитет”, истиче Ракетић.
Аутор: Еуронеwс Србија / Љиљана Павловић
English