Климатске промене погађају све области нашег живота укључујући и винску производњу, напомиње гост Јутарњег програма, проф. др Миодраг Грбић. Пораст температура у периоду раста винове лозе од 1950. до 2004. године износи 1,7 степен Целзијуса што има катастрофалне последице на квалитет винске производње.

„Прво, ове високе температуре смањују киселост вина, доводе до велике количине шећера што ствара високоалкохолна вина, а по стандардима Европске уније, ако вино има више од 16 процената алкохола, не може да се продаје као вино него може да иде само као ликер. И на крају, имамо нешто што се у струци зове зелени танини. Танини који дају квалитет вина и специфичан укус постају зелени, односно недовољно сазрели, тако да вино не може да стари на одређени начин“, објашњава професор.

Поред тога, долази и до смањења прозводње антоцијана, тако да црвена вина, на пример, добијају лошу боју и вина са географским пореклом практично губе своје типичне карактеристике, додаје гост Јутарњег програма.

Све ово се дешава широм света, истиче професор. Велики вински региони Француске – Лоара, Бордо, Бургундија – су погођени климатским променама и питање је каква ће бити будућност типчних вина произведених у овим регионима.

Наука као дежурни ватрогасац

Тренутно постоји 10.000 различитих сорти винове лозе, а само 15 сорти чине 50 одсто засађених површина под виновом лозом. Ове широко гајене сорте су селектоване због високе продуктивности, популарности у одређеним регионима и шире се свуда по свету, међутим, оне најгоре реагују на климатске промене.

„Наука користећи нарочито геномику, и то је један део пројекта, пилот пројекта које смо урадили овде у Србији, фокусирајући се на генетски диверзитет винове лозе у Србији, у сарадњи са Институтом за вино и винову лозу из Лариохе из Шпаније, Биолошким факултетом, Институтом за мултидисциплинарне студије и Пољопривредним факултетом из Земуна и Новог Сада. И практично смо успели да видимо врх леденог брега анализирајући 163 узорка винове лозе са фокусом да тражимо старе винове лозе које су скоро изгубљене и које у овим климатским променама могу да имају врло позитивне карактеристике“, наглашава професор Грбић.

Током историје виноградарство је прошло најпре кроз велику кризу због филоксере која је готово потпуно уништила винску производњу и смањила дуверзитет винове лозе. После тога, како би постала отпорна на филоксеру, винова лоза је калемљена на подлогу и опет је направљена селекција јер су калемљене сорте које су рано сазревале, које су имале високу продуктивност, али због климатских промена, оне више нису рентабилне.

„Сорте које касно сазревају под овим условима глобалног отопљења, у ствари постају сорте које сазревају у нормално време. Такође, те сорте могу да имају генетски склоп који је отпоран на ове климатске промене, рецимо да су отпорније на сушу и које имају мањи принос, али дају високо квалитетна вина“, истиче професор.

Научници сада, практично, истражујући генетски диверзитет, очекују да ће наћи сорте које још увек постоје, мада су скоро заборављене, а које могу да буду потенцијал који ће понидити одговор на тренутне климатске промене.

Потрага за аутохтоним сортама

Професор Миодраг Грбић напомиње да су истраживања практично на почетку. Обухваћено је 163 различите сорте, а једна од основних намера је да се направи каталогизација свих сорти на територији Србије.

„Овај пилот пројекат је изнедрио практично 11 сорти које немамо у бази података. Што је врло интересантно да оне представљају старе или готово изгубљене сорте за које у даљем истраживању може да се утврди како реагују на климатске проблеме. Практично те сорте које смо утврдили немају име. Зову се ‘непозната’. Али што се тиче територије Србије да би направили потпуну каталогизацију треба да урадимо отприлике две и по хиљаде узорака, а урадили смо 163.“

Геномским истраживањима је утврђено и да се доместификација винове лозе одиграла много пре него што се до сада мислило, напомиње професор Грбић. Раније се мислило да се то дешавало у Грузији отприлике пре шест хиљада година. Међутим, постоји други центар доместификације винове лозе који је у западној Азији, данашњој Анадолији одакле је винова лоза стигла у Европу.

„А мост ка Европи је Балкан. Значи да су прве доместификоване сорте винове лозе унесене у Европу преко Балкана са доласком првих пољопривредника. Значи да су сорте које су овде гајене једне од најстаријих и најинтересантнијих у Европи, међутим, недовољно истражене“, истиче проф. др Миодраг Грбић.

Извор: https://www.rts.rs/magazin/priroda/5311062/klimatske-promene-vinogradarstvo-autohtone-sorte.html