Понос рађевине али и целе Србије на традиционални начин

У селима Рађевине и Подгорине, шљива је вековима била прави драгуљ. Она је прехрањивала српског сељака, а у најтежим временима, и српског војника. Данас, као и пре више од једног века, у овим крајевима сушење шљиве је важан део живота, а традиција се чува у старим сушарама.

Једна таква сушара, стара преко 100 година, и даље стоји у Рађевским ставама, код Крупња, где се сваки јесењи дан дим из пушница вије кроз ваздух, доносећи мирис суве шљиве који подсећа на прошлост. Ова сушара, направљена од ћерпича, и даље ради на исти начин као пре два века. Метална пушница, коју је власник својим рукама обзидао, служи као центар свих активности током сушења.

Сам процес сушења траје два до три дана. Милан Јовић пажљиво пребира шљиву два до три пута дневно, водећи рачуна да остане мекана, сочна и лепа. Он проводи ноћи крај ватре, у импровизованом кревету поред пушнице, дижући се с времена на време да одржава температуру и пламен. „Увек морам бити ту, крај ватре, да се шљива равномерно осуши,“ каже он, објашњавајући како сваки детаљ захтева будну пажњу.

Сушење шљиве није само индивидуални посао. Комшије, пријатељи и породица се окупљају и помажу. „Жена, син, брат и комшија Радоје, сви су ту када треба подићи горње лесе или проверити стање,“ објашњава домаћин. Тешке лесе је најтеже скидати, али уз помоћ ближњих, посао иде лакше. „Кад год неко има тежак посао, ми се окупимо и помажемо једни другима. То је начин на који овде живимо,“ додаје он.

Док се шљива суши, ноћ у овим крајевима има посебан ритам. Људи се окупљају око пушнице, ватра гори, а у ваздуху се чује свирала. „Свирамо и певамо, народ се искупи и до касно у ноћ остане с нама,“ са осмехом прича власник. Овај весели обичај спаја заједницу, чинећи процес сушења не само радом, већ и празником.

Сува шљива је вековима била здрава храна, не само за породицу, већ и за цело село. „Моја баба је знала да дода у шљиву мало језгра и меда, и то је био десерт за све нас. Данас, моји унуци једу ту исту шљиву са истим задовољством,“ прича домаћин.

Овај начин живота можда полако одлази у заборав, али у селима Рађевине и Подгорине, традиција живи. „Ако млади не наставе, ово ће остати као лепа успомена на време које смо ми радили,“ завршава домаћин, поносно гледајући своју пушницу.

Фото и извор. РТС, снимак екрана