Полемике су на све стране о рецепту али ми вам ипак откривамо тајне старинског ајвара
Ајвар је незаобилазна зимска посластица, коју домаћице припремају крајем септембра или почетком октобра, када се обере паприка. Иако ова година није била наклоњена пољопривредним произвођачима, у домаћинству Мире Миновић и њених укућана се увелико припрема зимница. Помажу јој супруг, син, кћи, снаха, као и троје дивних малишана, које смо затекли у овом прелепом дворишту у селу Катрга надомак Чачка.
Мира каже за наш портал да ајвар припрема на старински начин у брвнари старој скоро два века.
„Овај диван намаз, а неки га зову и салатом припремамо од органске паприке. Садимо искључиво за нас, али је не прскамо хемијским препаратима. Током јесени пооремо њиву, а са доласком пролећа зађубримо стајским ђубривом, јер имамо и краве“, прича ова дивна домаћица. Потом се расада из топлих леја сади на парцели, а окопавање је ручно, додаје Мира. Ово поврће, како додаје, прихрањује содом бикарбоном када се засади до бербе. Према њеним речима, паприка није крупна, али за потребе породице је одлична, јер је здрава за унуке и све оне који воле да једу.
Ово укусно црвено поврће, за потребе ајвара, Мира пече на старинској пећници коју подлаже дрвима и кочањкама. Помогли смо јој да ољушти паприку на сточићу старом безброј година (чак ни старији укућани не памте колико је стотина лета у питању). „Сви смо окренути чувању традиције, као што је некада било“, указује Мира Миновић.
ајне старинског ајвара
„Паприка не сме много да се препече, јер ако сагори, ајвар буде горак. Мора да буде умерено печена и ми је стављамо у старинске посуде, која је накада служила за чување масти“, испричала нам је Мира. Након што се ољушти, она се исцеди и меље ручно, на такозваној машини за месо. Потом се ставља у старинску шерпу и креће пржење паприке.
ајне старинског ајвараПитали смо Миру који је тајни рецепт или састојак њеног органског ајвара и да ли ставља плави патлиџан, а она одговара:
„Као и свака домаћица у својој башти имам разне биљчице које користим у справљању хране или зимнице. Упскос тешкој години и поплавама сачували смо „нешто“. Ту је целер, шаргарепа, першун, али верујте бели лук је „закон“. Он ајвару да арому поготово кад, што би рекле наше баке, кад усити (одстоји) „, каже наша саговорница.
Упитана колико уља и паприке иде на килограм ајвара, она каже да је неопходно пет кг очишћене црвене паприке и око 150 мл уља.
Мира напомиње да се једна количина спреми са плавим парадајзом, за чланове породице који се диве том укусу.
„Деца воле више чист ајвар и данас припремамо тако. Пржимо печену, самлевену и ољуштену паприку на тихој ватри. Ми у селу користимо, понављам, кочањке. То су остаци од самлевеног кукуруза. Њих употребљавамо за ложење пећи. На самом старту мора да буде јача, али мало касније, нижа температура за пржење“, објашњава Мира.
На нашу констатацију да новокомпоноване домаћице баре паприку, Мира има добар разлог што не ради на тај начин.
„Барена паприка се потпари и када се самеље, одвоји се корица. Изгуби Ц витамин. Увуче се вода и ми то не волимо. Наравно, свако има право на избор“, прича Мира. Додаје да у ајвар додаје искључиво свеже поврће које, као што је рекла, сама гаји.
„За зиму узмем целер, шаргарепу, пашканат и све то самељем на воденичици. Потом разастрем на столњак у нашој брвнари која има двоја врата, па се на сунцу и промаји суши два месеца. Повремено се промеша и када буде апсолутно суво стављамо у теглице ради коришћења током зиме“, открива ову корисну тајну Мира.
Када смо скували и пробали ајвар, питали смо је где се чува, а она каже у млекару, где се држе и прерађују производи од млека. Ту је промаја, остане свеж, а не може да смрзне, каже Мира.
А по чему је Катрга још позната, осим по добрим домаћинима и повртарима?
„Наше село је познато по бројним ученим људима. Многи су отишли или нажалост преминули, али се све више враћају. Имамо Цркву Светог Архангела Гаврила, фудбалски клуб, а однедавно и Удружење жена „Катржанке“. Циљ удружења је да сачувамо младе у селу. Имамо школу, две учитељице и васпитачицу, а петнаест беба је на путу“, са осмехом и задовољством прича Мира.
Корене из овог села вуче и наш познати карикатуриста Предраг Кораксић Коракс, а наша саговорница каже да су његови родитељи били учитељи и он је уписан у књигу рођених катршке Месне заједнице.
„Пратимо његов рад, диван је. Такође, овде је рођен и покојни Живорад Миновић, некадашњи директор листа „Политика“, закључује Мира за Нова.рс.
English