Од руже направили бизнис

У банатском селу Александрово (Општина Нова Црња) живи брачни пар Паванић, највећи произвођачи уљаних ружа у Србији. Од ових ружа праве етерична уља и ружину водицу, али и ликере, сир, мед, сапун… Посао са етеричним уљима је необичан, а управо такви су и сами Паванићи

– Давор и Славица, који су заменили сунчани Сплит са забаченим војвођанским селом. »Ево ти мира. То се изгубило у граду. Овде радо долазе и син и унуци“, објашњава Давор Паванић и додаје: „Наша прича почела је 1979. године у Сплиту. Славица је имала родбину доле у ​​Сплиту, у згради у којој су били моји родитељи. Упознали смо се на свадби на трећем спрату, а ја сам био на војној академији. Тако то иде. И ја сам долазио овде у Александрово док се нисмо венчали ’81. Онда смо почели да долазимо сваке године и некако сам се заљубио у то овде. Био сам командир на танкерима, а оба наша сина су такође морнари”.

Изненађење од 3.000 ружа

Како каже Давор, када му је супруга Славица рекла да планира да засади 3.000 ружа на земљи коју су наследили од њених родитеља, био је на броду у Бразилу: »Само сам понављао – може, може. Имао сам ту својих проблема, нисам ни размишљао о чему се ради, замишљао сам како ће то бити резане руже. Све ово нисам могао ни да замислим“, искрен је Давор. Даворова супруга Славица пре посла са ружама била је домаћица у Сплиту.

»Када имате родитеље који се баве пољопривредом, они се увек труде да заштите своју децу да не раде онолико колико они раде. Моја покојна сестра и ја смо из такве приче. Родитељи су радили у задрузи и бавили се пољопривредом. Помагали смо, наравно, родитељима, али никада нисмо били дубоко заинтересовани за тај посао. И тако, након 40-ак година у Сплиту, вратиш се и схватиш – не знаш ништа. Отац је умро, земља остала, мајка се трудила колико је могла да све то одржи. Гледали смо шта да радимо са том земљом. Сада да научимо шта је кукуруз, то је луда прича. Стигла је нова технологија, нешто што ми не знамо, а немамо ни механизацију ни радну снагу“, каже Славица. Славица додаје да је и потрага за одговарајућим ружама била дуг и напоран процес.

»Имамо 30 ари. Дуго смо размишљали шта да радимо са том земљом. Мало по мало почињем да тражим руже. Било је потребно око шест месеци да се пронађу бугарске руже (или руже дамаста). Потрага је на крају захватила све земље бивше Југославије, те руже нико нема. У међувремену, идеје се гомилају. На крају смо дошли до Врчинца који је успео да нам прода 1.900 ружа и још 1.200 касније“, каже она. Учење на грешкама Давор и Славица се слажу у једном – на грешкама се најбоље учи, а брачни пар Паванић управо се упустио у посао у којем су препуштени сами себи. На крају су сами открили све тајне, али не и без неколико грешака које су успут направили.

»Прва грешка је била што смо оградили плац и тиме себи отежали јер не можемо тамо да радимо трактором. Грешили смо јер није имао ко да нам помогне. Звао сам стручне службе и они су само слегли раменима јер нико ништа не зна о ружама. Контактирао сам расаднике, али они раде само са ружама за сечење.“ Друга грешка коју су направили је била неприпремљеност.

»Посадили су ми руже. Човек нам је рекао да треба три године да процвета, односно биће цвећа, али нећеш имати ту количину, треба сачекати и не сећи три године. Ипак, ружу смо одлично примили. Следеће године почело је да се појављује неколико цветова. Прича се проширила по селу, одједном су сви из села кренули да виде те руже, почевши од раног јутра, и све се претворило у прави Шпанцирфест. Једног дана ме је мајка позвала из Сплита и рекла – процветале су ти словенске руже. Била је то друга година и када сам стигао изгледало је као да је пао снег. То нас је изненадило јер смо се спремали за жетву у трећој години. Нисмо имали дестилатор, берба је трајала три-четири дана и тада смо убрали око 700 кг цвећа и све је пропало преко ноћи.“ Славица каже да је то била катастрофа, али у исто време није: „Знао сам да не познајем Роуз и знао сам да се нешто мора догодити. У то време сам одлазио на сајтове, видео како Бугари праве слаткише од латица руже и одлучио сам да и сам почнем да то радим. Исто као и цвеће, а слатко је прво отишло у канту. Ружа је иста, али наша има много јачи концентрат уља и јачи мирис, не знам да ли је то због температуре или земље, али први слаткиш који сам направила је једноставно био прејак. Мислим да је све ово било потребно да би се научило”. Како се беру руже? Наш саговорник је објаснио и како за њих изгледа берба: »Ружа се ишчупа испод цвета, тамо се чува њено уље. Она нема велики нар. Беру се у раним јутарњим часовима и радимо до 9-10 ујутру. Оптимална температура за бербу је око 12 степени и има мало росе, али је немогуће подесити.

Некад су сувише влажне, некад сувише суве, па жетва варира из дана у дан, па тако и количина уља. Дужина наше парцеле је око 100 метара и занимљиво је истаћи да, док жене беру руже, оне поново цветају иза њихових леђа. Тако то изгледа двадесетак дана. Од једног грма дневно се могло добити око 700 грама. Имамо укупно 11.000 ружа, требало би да уберемо пет тона цвећа, али до сада нисмо успели да гајимо толико, нажалост један део се распада. Давор ради две дестилације дневно, а свака дестилација траје између шест и осам сати. Једноставно је још увек физички немогуће све обрадити, јер нас троје и даље све радимо сами”. Након што су нашли машинског инжењера, добили су и одговарајући дестилатор. »Тамо смо учили из својих грешака. И сами смо дошли до неких закључака, али то су сада неке мале тајне. У теорији, сви знају како да направе мир, али нико никада није радио са ружама и нико нам није могао рећи како би то испало. Један степен више и све се руши. Када почне дестилација,за тих двадесет дана не стигнем да изађем на капију. Морате пазити, бити присутан, чистити, ја радим сваки дан до касно у ноћ“, каже Давор, који заједно са сином Далибором води рачуна о дестилацији. »Нафта је главна прича и разлог зашто смо садили руже. Пара излази из процеса дестилације, улази у фрижидер и вода цури. Уз ову воду цури и уље и хидролат (ружина водица). Оба се користе у медицини и козметици, готово су идентичне структуре, међутим, индустрија парфема тражи искључиво етерична уља. Мој циљ је био да направим нафту, али у почетку не знате докле ће бити добро, квалитетно и да ли ће уља уопште бити и да ли ћете моћи да исцедите килограм уља? Да бисте исцедили килограм уља, морате сакупити четири и по тоне цвећа. Нисмо то још успели да урадимо, што због времена, што због радне снаге, што нам је постало највећи проблем“, каже Славица и додаје: „Изгледа да је лако, али је производ тешко пласирати. Људи се најчешће најаве и дођу код нас. Људи из козметичке индустрије, Корејци, Руси… купују на велико. Углавном траже нафту. Ко се разуме у ово зна како се не може набавити не знам колико литара уља. Људи још увек нису упознати са овим и траже нафту, али оно што им је заиста потребно је хидролат”.

Бугарска или банатска ружа?

Производи од ружа нису добро познати потрошачима у Србији. »Жене су запамтиле да је ружина водица средство за скидање шминке, што је сулудо. Идем на сајмове, иако сам свестан да ништа нећу продати, али ми је циљ да едукујем људе, представим производ, упознам људе како он постоји на тржишту. У међувремену је доста помогло мало фејсбука, мало инстаграма и наравно телевизија, али незнање и даље постоји. Продаја иде од уста до уста. Појавила се ружина водица, користи се као козметички производ који затвара ране, хидрира и освежава кожу, затвара крвне судове… међутим, користи се и као лек. Приликом дестилације етерично уље остаје у води и оно је здраво за људски организам. Оно што изађе из казана одмах се сипа у стаклене флаше и наш производ је сигуран и природан. Не можемо да идемо на веће плантаже јер је радна снага проблем, али не желимо да наш производ изгуби квалитет. Мени лично је важан медицински аспект, јер желим да ово буде корисно људима“, каже Славица. У новембру се навршава девет година од прве садње ружа. Паванићи су строги према пестицидима – једноставно их не користе, а траву у ружичњаку остављају као заштиту од пуцања земље. Уз правилну негу, ружа може трајати до 50 година. »Наша нафта је морала да иде у Париз на хемијску анализу јер то нисмо могли нигде у Србији. Добили смо потврду да имамо одличан производ. Пошто су руже старе девет година, било би добро да се име руже заштити јер ово више није бугарска ружа, волели бисмо да носи име Банат или Војводина“, додаје Славица. Од Москве до Сан Франциска Славица каже да јој се чини да ће убудуће бити лакше у послу са етеричним уљима.„Чини ми се да се ова прича тек сада креће у добром правцу. До сада је било веома ентузијастично, и врло мало људи зна о чему говорите. До прошле године нисам имао ни подршку своје општине. Видим како Србија почиње причу са етеричним уљима, биљем и цвећем, видим како се ствари крећу. Толико сам се уплео у ствар, грађу и могућности руже, да не могу да постигнем све што сам замислио. Мислим да ће ова прича бити веома лепа ствар за Војводину. Наш комшија је прошле године посадио руже, а ове године је већ радио дестилацију. Сада у новембру шаљемо 5000 ружа у Бачку Паланку. Циљ је да се људи боље упознају и да створимо круг људи који се баве овим, јер ћемо заједно бити видљивији и јачи.“ Популаризација ружа дамаста један је од циљева који је Славица поставила. она сама. »Био бих изузетно срећан када би више људи почело ово да ради. Уопште не сматрам то конкуренцијом. Испоставило се да имамо врхунски квалитет, а не могу сам да направим огромну количину. Десило нам се нешто чудно, прво смо успели у иностранству, па тек онда у Србији. Наше производе смо слали из Москве у Сан Франциско. Верујем да ће све успети, само што је тежак, да не кажем трновит пут ономе ко је у нечему први. Бугари су заштитили своју ружу, свој парфем, заштитили су садржај, не можете сазнати састав производа. Преда мном је изазов да легализујем ружу, да успоставим параметре за будуће произвођаче и да Србија препозна да то имамо.« Препознати квалитет Уље и ружина водица су најпопуларнији, али нису једини производи које можете наћи у Паванићу. »До пре две године једна Новосађанка ми је правила сапуне. Међутим, како је све поскупело, жалила се да су и њени материјали поскупели. Тако сам и сама почела да правим сапуне, тачније, правимо их моја седмогодишња унука и ја. Од прошле године смо се договорили са пчеларом који донесе једну кошницу и тако правимо мед. Одушевио се медом, мислимо да ће нам то бити врхунски производ. Што се сира тиче, показало се да је козји сир много бољи од крављег. Моја идеја је да правимо 300г сира и да свако може да га купи, јер не желимо да делимо људе на богате и сиромашне, желимо да сви могу да добију наше производе. Правимо ликере и сирће у комбинацији са петровачким јабукама. На пијацама увек останемо без сирћета, добро нам иде. Уз све ово, верујте ми, само смо загребали.“ Славица је ове године добила вредну награду за слаткише од латица руже. „Хтео сам да идем са ружином водицом на Пољопривредни сајам у Новом Саду, али пошто вотка још увек није регулисана као прехрамбени производ, отишао сам на сајам са својим десертом од ружиних латица – и сасвим неочекивано, освојио златну медаљу.

Видим како Србија почиње причу са етеричним уљима, биљем и цвећем, видим како се ствари крећу. Толико сам се уплео у ствар, грађу и могућности руже, да не могу да постигнем све што сам замислио. Мислим да ће ова прича бити веома лепа ствар за Војводину. Наш комшија је прошле године посадио руже, а ове године је већ радио дестилацију. Сада у новембру шаљемо 5000 ружа у Бачку Паланку. Циљ је да се људи боље упознају и да створимо круг људи који се баве овим, јер ћемо заједно бити видљивији и јачи.“ Популаризација ружа дамаста један је од циљева који је Славица поставила. она сама. »Био бих изузетно срећан када би више људи почело ово да ради. Уопште не сматрам то конкуренцијом. Испоставило се да имамо врхунски квалитет, а не могу сам да направим огромну количину. Десило нам се нешто чудно, прво смо успели у иностранству, па тек онда у Србији. Наше производе смо слали из Москве у Сан Франциско. Верујем да ће све успети, само што је тежак, да не кажем трновит пут ономе ко је у нечему први. Бугари су заштитили своју ружу, свој парфем, заштитили су садржај, не можете сазнати састав производа. Преда мном је изазов да легализујем ружу, да успоставим параметре за будуће произвођаче и да Србија препозна да то имамо.« Препознати квалитет Уље и ружина водица су најпопуларнији, али нису једини производи које можете наћи у Паванићу. »До пре две године једна Новосађанка ми је правила сапуне. Међутим, како је све поскупело, жалила се да су и њени материјали поскупели. Тако сам и сама почела да правим сапуне, тачније, правимо их моја седмогодишња унука и ја. Од прошле године смо се договорили са пчеларом који донесе једну кошницу и тако правимо мед. Одушевио се медом, мислимо да ће нам то бити врхунски производ. Што се сира тиче, показало се да је козји сир много бољи од крављег. Моја идеја је да правимо 300г сира и да свако може да га купи, јер не желимо да делимо људе на богате и сиромашне, желимо да сви могу да добију наше производе. Правимо ликере и сирће у комбинацији са петровачким јабукама. На пијацама увек останемо без сирћета, добро нам иде. Уз све ово, верујте ми, само смо загребали.“ Славица је ове године добила вредну награду за слаткише од латица руже. „Хтео сам да идем са ружином водицом на Пољопривредни сајам у Новом Саду, али пошто вотка још увек није регулисана као прехрамбени производ, отишао сам на сајам са својим десертом од ружиних латица – и сасвим неочекивано, освојио златну медаљу. Иван БенчикВидим како Србија почиње причу са етеричним уљима, биљем и цвећем, видим како се ствари крећу. Толико сам се уплео у ствар, грађу и могућности руже, да не могу да постигнем све што сам замислио. Мислим да ће ова прича бити веома лепа ствар за Војводину. Наш комшија је прошле године посадио руже, а ове године је већ радио дестилацију. Сада у новембру шаљемо 5000 ружа у Бачку Паланку. Циљ је да се људи боље упознају и да створимо круг људи који се баве овим, јер ћемо заједно бити видљивији и јачи.“ Популаризација ружа дамаста један је од циљева који је Славица поставила. она сама. »Био бих изузетно срећан када би више људи почело ово да ради. Уопште не сматрам то конкуренцијом. Испоставило се да имамо врхунски квалитет, а не могу сам да направим огромну количину. Десило нам се нешто чудно, прво смо успели у иностранству, па тек онда у Србији. Наше производе смо слали из Москве у Сан Франциско. Верујем да ће све успети, само што је тежак, да не кажем трновит пут ономе ко је у нечему први. Бугари су заштитили своју ружу, свој парфем, заштитили су садржај, не можете сазнати састав производа. Преда мном је изазов да легализујем ружу, да успоставим параметре за будуће произвођаче и да Србија препозна да то имамо.« Препознати квалитет Уље и ружина водица су најпопуларнији, али нису једини производи које можете наћи у Паванићу. »До пре две године једна Новосађанка ми је правила сапуне. Међутим, како је све поскупело, жалила се да су и њени материјали поскупели. Тако сам и сама почела да правим сапуне, тачније, правимо их моја седмогодишња унука и ја. Од прошле године смо се договорили са пчеларом који донесе једну кошницу и тако правимо мед. Одушевио се медом, мислимо да ће нам то бити врхунски производ. Што се сира тиче, показало се да је козји сир много бољи од крављег. Моја идеја је да правимо 300г сира и да свако може да га купи, јер не желимо да делимо људе на богате и сиромашне, желимо да сви могу да добију наше производе. Правимо ликере и сирће у комбинацији са петровачким јабукама. На пијацама увек останемо без сирћета, добро нам иде. Уз све ово, верујте ми, само смо загребали.“ Славица је ове године добила вредну награду за слаткише од латица руже. „Хтео сам да идем са ружином водицом на Пољопривредни сајам у Новом Саду, али пошто вотка још увек није регулисана као прехрамбени производ, отишао сам на сајам са својим десертом од ружиних латица – и сасвим неочекивано, освојио златну медаљу. Иван БенчикСада у новембру шаљемо 5000 ружа у Бачку Паланку. Циљ је да се људи боље упознају и да створимо круг људи који се баве овим, јер ћемо заједно бити видљивији и јачи.“ Популаризација ружа дамаста један је од циљева који је Славица поставила. она сама. »Био бих изузетно срећан када би више људи почело ово да ради. Уопште не сматрам то конкуренцијом. Испоставило се да имамо врхунски квалитет, а не могу сам да направим огромну количину. Десило нам се нешто чудно, прво смо успели у иностранству, па тек онда у Србији. Наше производе смо слали из Москве у Сан Франциско. Верујем да ће све успети, само што је тежак, да не кажем трновит пут ономе ко је у нечему први. Бугари су заштитили своју ружу, свој парфем, заштитили су садржај, не можете сазнати састав производа. Преда мном је изазов да легализујем ружу, да успоставим параметре за будуће произвођаче и да Србија препозна да то имамо.« Препознати квалитет Уље и ружина водица су најпопуларнији, али нису једини производи које можете наћи у Паванићу. »До пре две године једна Новосађанка ми је правила сапуне. Међутим, како је све поскупело, жалила се да су и њени материјали поскупели. Тако сам и сама почела да правим сапуне, тачније, правимо их моја седмогодишња унука и ја. Од прошле године смо се договорили са пчеларом који донесе једну кошницу и тако правимо мед. Одушевио се медом, мислимо да ће нам то бити врхунски производ. Што се сира тиче, показало се да је козји сир много бољи од крављег. Моја идеја је да правимо 300г сира и да свако може да га купи, јер не желимо да делимо људе на богате и сиромашне, желимо да сви могу да добију наше производе. Правимо ликере и сирће у комбинацији са петровачким јабукама. На пијацама увек останемо без сирћета, добро нам иде. Уз све ово, верујте ми, само смо загребали.“ Славица је ове године добила вредну награду за слаткише од латица руже. „Хтео сам да идем са ружином водицом на Пољопривредни сајам у Новом Саду, али пошто вотка још увек није регулисана као прехрамбени производ, отишао сам на сајам са својим десертом од ружиних латица – и сасвим неочекивано, освојио златну медаљу. Иван БенчикСада у новембру шаљемо 5000 ружа у Бачку Паланку. Циљ је да се људи боље упознају и да створимо круг људи који се баве овим, јер ћемо заједно бити видљивији и јачи.“ Популаризација ружа дамаста један је од циљева који је Славица поставила. она сама. »Био бих изузетно срећан када би више људи почело ово да ради. Уопште не сматрам то конкуренцијом. Испоставило се да имамо врхунски квалитет, а не могу сам да направим огромну количину. Десило нам се нешто чудно, прво смо успели у иностранству, па тек онда у Србији. Наше производе смо слали из Москве у Сан Франциско. Верујем да ће све успети, само што је тежак, да не кажем трновит пут ономе ко је у нечему први. Бугари су заштитили своју ружу, свој парфем, заштитили су садржај, не можете сазнати састав производа. Преда мном је изазов да легализујем ружу, да успоставим параметре за будуће произвођаче и да Србија препозна да то имамо.« Препознати квалитет Уље и ружина водица су најпопуларнији, али нису једини производи које можете наћи у Паванићу. »До пре две године једна Новосађанка ми је правила сапуне. Међутим, како је све поскупело, жалила се да су и њени материјали поскупели. Тако сам и сама почела да правим сапуне, тачније, правимо их моја седмогодишња унука и ја. Од прошле године смо се договорили са пчеларом који донесе једну кошницу и тако правимо мед. Одушевио се медом, мислимо да ће нам то бити врхунски производ. Што се сира тиче, показало се да је козји сир много бољи од крављег. Моја идеја је да правимо 300г сира и да свако може да га купи, јер не желимо да делимо људе на богате и сиромашне, желимо да сви могу да добију наше производе.

Правимо ликере и сирће у комбинацији са петровачким јабукама. На пијацама увек останемо без сирћета, добро нам иде. Уз све ово, верујте ми, само смо загребали.“ Славица је ове године добила вредну награду за слаткише од латица руже. „Хтео сам да идем са ружином водицом на Пољопривредни сајам у Новом Саду, али пошто вотка још увек није регулисана као прехрамбени производ, отишао сам на сајам са својим десертом од ружиних латица – и сасвим неочекивано, освојио златну медаљу. Иван Бенчикне можете сазнати састав производа. Преда мном је изазов да легализујем ружу, да успоставим параметре за будуће произвођаче и да Србија препозна да то имамо.

« Препознати квалитет Уље и ружина водица су најпопуларнији, али нису једини производи које можете наћи у Паванићу. »До пре две године једна Новосађанка ми је правила сапуне. Међутим, како је све поскупело, жалила се да су и њени материјали поскупели. Тако сам и сама почела да правим сапуне, тачније, правимо их моја седмогодишња унука и ја. Од прошле године смо се договорили са пчеларом који донесе једну кошницу и тако правимо мед. Одушевио се медом, мислимо да ће нам то бити врхунски производ. Што се сира тиче, показало се да је козји сир много бољи од крављег. Моја идеја је да правимо 300г сира и да свако може да га купи, јер не желимо да делимо људе на богате и сиромашне, желимо да сви могу да добију наше производе. Правимо ликере и сирће у комбинацији са петровачким јабукама. На пијацама увек останемо без сирћета, добро нам иде. Уз све ово, верујте ми, само смо загребали.“ Славица је ове године добила вредну награду за слаткише од латица руже. „Хтео сам да идем са ружином водицом на Пољопривредни сајам у Новом Саду, али пошто вотка још увек није регулисана као прехрамбени производ, отишао сам на сајам са својим десертом од ружиних латица – и сасвим неочекивано, освојио златну медаљу. Иван Бенчикне можете сазнати састав производа. Преда мном је изазов да легализујем ружу, да успоставим параметре за будуће произвођаче и да Србија препозна да то имамо.« Препознати квалитет Уље и ружина водица су најпопуларнији, али нису једини производи које можете наћи у Паванићу.

»До пре две године једна Новосађанка ми је правила сапуне. Међутим, како је све поскупело, жалила се да су и њени материјали поскупели. Тако сам и сама почела да правим сапуне, тачније, правимо их моја седмогодишња унука и ја. Од прошле године смо се договорили са пчеларом који донесе једну кошницу и тако правимо мед. Одушевио се медом, мислимо да ће нам то бити врхунски производ. Што се сира тиче, показало се да је козји сир много бољи од крављег. Моја идеја је да правимо 300г сира и да свако може да га купи, јер не желимо да делимо људе на богате и сиромашне, желимо да сви могу да добију наше производе. Правимо ликере и сирће у комбинацији са петровачким јабукама. На пијацама увек останемо без сирћета, добро нам иде. Уз све ово, верујте ми, само смо загребали.“ Славица је ове године добила вредну награду за слаткише од латица руже. „Хтео сам да идем са ружином водицом на Пољопривредни сајам у Новом Саду, али пошто вотка још увек није регулисана као прехрамбени производ, отишао сам на сајам са својим десертом од ружиних латица – и сасвим неочекивано, освојио златну медаљу.

Иван Бенчик

Извор: Хрватска ријеч 

Фото: <a href=”https://www.freepik.com/free-photo/lovely-yellow-pink-rose-bouquet_6303518.htm#fromView=search&page=1&position=26&uuid=41d02f32-581c-4b54-9d29-ef2c98e976cf”>Image by freepik</a>