Да ли сте знали да се кућа гради на месту где расте ово воће?
Шљива ( лат. Прунус субг. Прунус), је воће из породице руже са округлим или дугуљастим модро плавим плодовима, који се користе у исхрани. Осим у свежем стању од шљиве се праве џемови, мармеладе, разни намази, сокови, а вековима се користила и у лековите сврхе. Шљивици се данас највише простиру у Западној Србији и Шумадији. Са 43 милиона стабала и приносом од 700.000 тона, Србија је на трећем месту по производњи шљива у свету.
Од Кавказа до Србије
Први писани подаци о шљиви потичу од грчких песника, а Теофраст који је живео 300 година пре нове ере, описао је три сорте шљиве. Не постоје поуздани докази о пореклу овог воћа, али постоје записи да се са шљивом трговало у време Татара, Хуна и Турака. Сматра се да су у Рим донете у првом веку наше ере.
Домаћу шљиву донели су наши преци приликом насељавања Балкана, али тек почетком 19. века почиње интензивно да се гаји, а шљивици ничу широм Србије. Сматра се да домаћа шљива потиче са северног Кавказа и да је настала спонтаним укрштањем црног трна и џанарике. Легенда каже да се некада кућа градила на месту где шљива најбоље расте. У неким крајевима уместо храстовог дрвета сече се шљива за бадњак. Без ракије шљивовице не може да прође ниједна свечаност, од свадбе до славе и крштења. Ракија шљивовица се помиње у народним песмама, причама, предањима… На Бадње вече, као и током поста, на трпези се обавезно налазе и суве шљиве. Многа породична презимена воде порекло од шљиве, као и имена многих села у Србији.
Шљива је захвална за гајење, успева у брдским пределима оштријег рељефа, даје обилан род, а само дрво шљиве је врло захвално за обраду. Шљива живи 30 до 40 година, а достиже висину до 12 метара, лако се размножава и не захтева посебну негу. Цвета у марту и априлу, када дрво прекрију снежно бели цветови. У зависности од сорте плод дозрева од јула до септембра.
Плод је коштуница од 6,5 до 66,7 г, јајастог, лоптастог или крушкастог облика са бочном браздом. Покожица плода је модроплава, али може бити и љубичаста, црвена или жута.
Меснати плодови захвални су за прераду, па се од шљиве праве џемови, мармеладе и разни други намази. Плодови садрже до 75 одсто воде и 25 посто суве материје. Укус зависи од односа шећера и органских киселина. У плоду шљиве преовлађује глукоза, има нешто мање фруктозе, пектинске материје, али у калијума, фосфора, провитамина А и витамине Б и Ц.
Лек за меморију
Шљива се у народној медицини већ вековима користи и у лековите сврхе. Њено лековито дејство потврдила су бројна истраживања на америчким универзитетима, где је доказано да конзумирање шљиве утиче на побољшање густине костију које постају јаче и отпорније. Шљиве помажу и код контроле нивоа шећера у крви, па се конзумирањем ове воћке смањују ризик од дијабетеса типа 2. Само пет шљива дневно је довољно да побољшате меморију, а како је ово воће богато калијумом помаже и при контроли високог крвног притиска, те смањује ризик од можданог удара. Суве шљиве су одличан начин да убрзате варење, а утичу и на побољшање здравља очију. Поспешује рад јетре и излучивање жучи, као и бољи рад бубрега и мокраћног мехура. Шљива јача живце те помаже против нервозе, стреса, несанице и потешкоћа с концентрацијом. Као облог добра је против алергијског осипа, краста, рана и чирева.
Осим плода у лековите сврхе се користи лист и смола. Листови се беру од маја до августа, суше на промаји и користе као чај. Код упале грла добро је прокувати неколико свежих листова шљиве у вину, па овом течношћу испирати грло и уста.
Смола која цури из коре дрвета скупља се од маја до јула. Истопљена у сирћету смола шљиве помаже код зарастања рана, а додата у вино као средство које поспешује излучивање бубрежног и мокраћног песка и камена.
Али, колико год да су здраве, треба бити опрезан са конзумирањем, јер постоје особе које тешко подносе ово воће. Наиме, код појединих људи након јела свежих шљива може доћи до надутости стомака, или чак запаљења слузнице црева. У том случају најбоље је шљиве јести као џем, или мармеладу, или једноставно направите компот од шљива. Чак и онима који немају проблема са варењем препоручује се да плодове шљиве добро сажваћу како би се лакше разградиле у желуци.
Дуг плаћен у сувим шљивама
Улагање у шљиварство Србија започиње у време Милоша Обреновића и тада извоз овог воћа постаје уносан бизнис. Све до 1864. шљиве су коришћене искључиво за производњу ракије и пекмеза, а од тада почиње и њихово сушење. Српска сушена шљива је данас позната широм света. Историчари су забележили да је Србија после Првог светског рата Француској дуг за наоружање исплатила у сувим шљивама. Такође, 1879. године остварен је рекордан извоз у САД када је у ту земљу пласирала више од 37.500 тона шљива у вредности од 30 милиона долара.
Иако се ракија шљивовица сматра српским националним пићем, нажалост, Немци су били бржи и ажурнији, па су ракију заштитили као свој национални бренд иако ово право по свему припада Србији.
English