Беру малине у новембру, који је ту кључ успеха?

Када се удруже српска памет, вредне руке и иновације, добија се производ врхунског квалитета – управо то се дешава у Мачванском Прњавору, на парцели која служи као пример модерног узгоја малине.

На овом засаду, који се простире на нешто више од три хектара, две и по хектара заузимају четири сорте малине: Скај, Тула Меџик, Глен Ди и Глен Мор. Управо сорта Скај, позната као двородна малина, показује пун потенцијал. Она рађа два пута годишње – први плодови се беру већ у мају, а други у септембру.

“Као што видите, радници беру малину која иде директно у дубоко замрзавање, јер само тако можемо задржати њен квалитет,” каже домаћин парцеле, додајући да климатске промене захтевају савремени приступ у производњи.

Од традиције до иновације

Српска малина већ деценијама држи место лидера на светском тржишту, али традиционални начини узгоја више не могу пратити изазове времена. Зато је овај засад пример како наука и струка могу унапредити производњу.

“Циљ је показати шта српски стручњаци могу. Србија је препознатљива у свету по својој малини, али морамо радити на унапређењу. Улагање у нове технологије омогућава мање трошкове, веће приносе и бољи квалитет,” истиче он.

У Србији просечан принос по хектару износи 7-8 тона, док се на овој парцели достиже чак 20-25 тона. “Разлика је очигледна. Када трошкове поделите на већи број килограма, добијате економску одрживост. Највећи део трошкова није везан за килограм, већ за цео засад.”

Крупан плод – кључ успеха

Поред приноса, пажња је усмерена и на квалитет. “Што је плод крупнији, то је брање ефикасније. Ако плод тежи 7 грама, за килограм је потребно само 150 плодова, уместо 330 код мањих плодова. Мањи је људски рад, а добијате квалитетан производ.”

Све ово постиже се уз систематску прихрану и заштиту биљака. “Цела прихрана и заштита коштају око 50 динара по килограму плода, што је значајна уштеда уз овакав квалитет.”

Иновације за будућност

На парцели је уведен модеран систем за наводњавање и прихрану биљака, а за наредну годину планирано је постављање противградне заштите. “Овде се све одвија под будним оком стручњака са Пољопривредног факултета, што гарантује оптималан раст и развој биљака,” објашњава домаћин.

Српска малина, симбол квалитета и извозни адут, добија нову шансу да заузме место које јој припада – на самом врху светске производње. Ова парцела у Мачванском Прњавору доказује да се уз знање, труд и иновације може постићи успех који је некада изгледао недостижно.