Пројада зачињена сабором народног стваралаштва обележена пунолетством

Месна заједница Ратина, уз подршку града Краљева и Туристичке организације Краљева, уприличила је традиционалну манифестацију под називом „Пројада“, са жељом да се очува традиција овог краја, споје различити културни садржаји, али и подсети на све пале борце у Великом и Другом светском рату. Она је значајна и по томе што чува традицију и културу ових крајева, а оволики број учесника у културном и такмичарском програму јасно говори да она треба да живи. Проја, бела, сељачка, од чистог белог кукурузног брашна, крупно млевеног испод воденичког камена, она која је била део одрастања наших родитеља и њихових родитеља, која је сада специјалитет у ресторанима, е, та проја је извор живота.

У селу Ратина надомак Краљева одржана је 18. по реду „Пројада“, кулинарска манифестација посвећена припремању проје и осталих ђаконија од кукурузног брашна, која чува стару кулинарску традицију. Пунолетство догађаја слави и Зага, која учествује од оснивања, као и на свим манифестацијама овог краја. Њена софра увек изгледа краљевски, а припрема је три дана.
„Волим да учествујем, лепо је да се народ дружи и да очувамо нашу песму, игру, нашу кухињу. Припреме трају једно три дана, прво слаткиши, затим слане ђаконије, ту је купус из земљаног лонца, пасуљ, риба, пуњена паприка, разне салате, пите, пројице… Има доста тога, није ми тешко! Волим да сам са народом.“

На украшеним штандовима чланови стручног жирија, као и бројни посетиоци, радозналци и дегустатори, могли су да пробају разне специјалитете прекаљених домаћица, домаћина и кувара аматера који су се надметали у припремању традиционалне проје, пројаре, качамака и старих народних јела.
И ове године своје вештине и рецепте у припремању проје, пројаре, качамака и старих српских јела представили су мајстори кухиње и веште домаћице ових крајева, окупљени у тридесетак екипа. „Традиционална проја се прави од кукурузног брашна, воде и соли. Пројара је, како кажу, господскија проја, умешена са киселом водом, маслацем, сиром, кајмаком или чварцима. Проја је била основ. Уз мало кајмака и сира, које су некада имали у кући, народ је живео. А ја сам наставила традицију коју ми је оставила бака у аманет“, каже Ивана Поповић, учесница.
За добар укус проје и качамака потребно је брашно од посебног кукуруза, појашњава најстарија учесница на светковини у част сиротињског леба, Радојка Шибак из Заклопаче. „Имам 89 година, волим да се још дружим с народом. А кукуруз осмак, нема бољег за проју и качамак. Наша стара сорта, само да се залива мало, било је сувље ове године.“
Са Копаоника долазе органски производи и брашно са поточаре. Младен Добродолац је, осим домаћег брашна, и то више врста, донео свакојак слатко-слани програм зимнице, али и новитет, ракију од шаргарепе. Под сачем се шепури флија, није од кукуруза, али прија… „Пројаду“ је по традицији „зачинио“ богат културно-уметнички програм, у оквиру којег је одржана Смотра дечјег народног стваралаштва са више од 300 учесника.

У дворишту Основне школе „Доситеј Обрадовић“ у Ратини, у Улици проје, такмичари су на својим штандовима изложили ђаконије од кукурузног брашна и традиционална српска јела. Према речима организатора „Пројаде“ Драгише Радевића, сви су спремили богату трпезу за такмичење. Радевић је истакао да је проја отхранила српског сељака и српског војника и да зато одржавање традиције и културе сећања мора да се настави. „Проја нам је давала снагу да преживимо ратове, глад, спајала у сиротињи, подсећала на тежину којом смо некад били притиснути, на живот какав смо хтели да заборавимо. Верујте, у тим временима рата, ко је имао корицу проје, тај је остао жив. Зато је и наш слоган ‘Боља наша проја него туђа погача’. Ова младост која је данас овде показује колико смо ми богат народ у сваком погледу. Њихова преданост да очувају традицију је вредна хвале и помоћи заједнице.“
Овогодишња „Пројада“ зачињена је и богатим културно-уметничким програмом у оквиру, такође традиционалне, Смотре дечјег народног стваралаштва, на којој је наступило више од 300 малишана из укупно 11 културно-уметничких друштава и фолклорних ансамбала из свих крајева Рашког округа. „Ми одлазимо на пуно ових манифестација. Лепо је да се дружимо и да упознајемо нове другаре и њихове обичаје, села, песму, игру. Ми у нашем селу чувамо традицију.“
Ове године титулу шампиона понела је велика екипа из Ушћа. Проф. Душица Серадаревић, председница комисије за оцењивање, каже да су колеге и она били на „мукама“, јер свако јело заслужује награду. „Дивно је што се манифестација поново вратила у оваквом и оволиком броју. Могу вам рећи да свака домаћица заслужује чисту десетку, јер су се заиста потрудиле да представе што аутентичније српска јела на традиционалан начин.“
Овогодишњи програм је почео полагањем венаца на спомен-обележје из Другог светског рата страдалим грађанима Ратине и припадницима Црвене армије који су погинули у Ратини приликом борби за ослобођење Краљева октобра и новембра 1944. године, као и палим борцима 1999. године. Традиција се, кажу, најбоље чува када се дели са другима.
Соња Цветковић