Тада их је било око 450.000, док је број ђака грађанског смањен за око 15.000.

У Србији деца и родитељи могу да бирају између шест верских образовних програма – православни, католички, исламски, јеврејски, реформистички и евангелистички.

Верски аналитичар Жељко Ињац каже да би на веронауци било још више ђака да не постоје унутрашње саботаже.

– О томе се нерадо прича али то је факат јер су многи директори школа против цркве, или присуства цркве и других верских институција у школама. Иначе, мислим да би било много већи однос у корист веронауке. Али то није резултат буђења религиозности и националне свести, јер се буђење религиозности  десило деведесетих година и после тога се ништа значајно није десило. Они који су веровали, они су остали верници. Они који су тог момента постали верници, и они су остали. Није ту било драстичних промена – каже Ињац.

Све је више људи у цркви

Он додаје да је данас много више људи у црквама него у време комунистичких власти СФРЈ и те репресије која је била према верницима.

– Али то није у обиму као у Грчкој или другим традиционално хришћанским земљама где није било прогона цркве као на простору Источне Европе. Опет, веронаука није у вези само са црквом и вером. Има ту и ствари традиције. Има људи који не иду у цркву, али кажу што не би моја деца научила нешто о својој традицији – објашњава Ињац.

Аналитичар је уверен да ће број деце која иду на веронауку временом да расте.

– Због тога што су све те приче о “злој цркви” дојадиле народу. Народ не посматра цркву на начин на који то део медија презентује. Једноставно људи су се разуверили у то и знају да је то пропаганда. Поготово млађи људи, који ће имати своју децу, а која ће ићи у школу. Значи, њихова деца ће ићи на веронауку – каже Ињац.

Славица Шевкушић, виша научна сарадница Института педагошка истраживања из Београда, рекла је недавно за ББЦ да у последњих 10 година није спроведено „ниједно обухватније истраживање евалуације ефеката верске наставе”.

Није са сигурношћу познато чак ни колико ученика похађа један и други предмет – једине податке за ББЦ су изнели из Српске православне цркве (СПЦ).

Они наводе да на веронауку иде око 450.000, а на грађанско васпитање око 315.000 ученика, као и да у школама ради 2.010 вероучитеља, од чега 1.602 православних, 247 исламских, 131 из Римокатоличке цркве и 30 из Цркава реформације.

До демократије је теже доћи

Последњих година, Србија бележи пад управо у оним областима којима се ђаци (не)баве на часовима грађанског васпитања.

На пример, извештаји показују да је живот за демократију у Србији све тежи.

„Иако Србија поседује формалне карактеристике демократије, она то током протекле деценије у пракси престаје да буде”, закључак је публикације Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (Црта).

Студијом је обухваћен период од 2010. до 2020. године, а, према наводима истраживача, забележени су негативни трендови у свим областима од значаја за функционисање демократије – од избора и медија, до стања партија, људских права и цивилног друштва.

Такође, у последњем извештају Фридом хауса, организације за људска права и промоцију демократије, Србија је сврстана у „хибридне режиме”.

Дневник, ББЦ, 24седам

Преузето са: Dnevnik.rs