Фарма оваца код Ваљева успешна са две чувене расе

На само седам километара од Ваљева, између чувених манастира Ћелије и Лелић, смештена је једна од најбољих фарми оваца у Србији. Ова фарма је дом за око три стотине приплодних јединки две изузетно цењене расе – сјеничке и романовске овце. У срцу природе, на падинама планине Повлен, фарма се налази у заштићеној зони клисуре реке Градац, што овом месту даје посебну димензију. Фарма је у амбијенту који многи називају “бајковитим беспућем”. Клима овог подручја је сурова – лети температуре достижу и до 40 степени, док зими падну на чак минус 25. Земљиште је шесте и седме класе, каменито и неплодно, па је органска производња изазов. Ипак, то није препрека за овчарство, које је овде постало главни ослонац. Домаћини имају дугу традицију, са сјеничким овцама које се узгајају на имању од 1968. године. Прва романовска грла су увезена 2009. године, што је био значајан корак ка модернизацији. Ова комбинација аутохтоне издржљивости сјеничке овце и изузетне плодности романовске расе дала је фарми предност у производњи приплодног материјала, који је тражен широм региона.

Организација фарме и проблеми

Наш домаћи Владимир Добрашиновић, објашњава нам да је сјеничка овца је аутохтона раса прилагођена овим условима. “Она добро подноси екстремне температуре и сушне периоде, чувајући своју кондицију и продуктивност. Романовска овца, са друге стране, позната је као најплоднија раса на свету. У екстензивним условима, овце на овој фарми достижу просек од преко четири јагњета годишње, што је импресиван резултат. Обе расе имају врхунско месо. Сјеничко јагње, од 35 килограма, након печења даје око 11 килограма меса, док романовско даје чак до 14 килограма. Печењари у региону, посебно у Босни, знају за овај квалитет и често траже ове расе за своје потребе”.

Живот на фарми није лак. Терен је каменит, са малим површинама за обраду. Ниве су углавном величине од 50 ари до највише једног хектара, што ограничава производњу хране. Годишње се троши око 250 тона силаже и 9.000 бала сена. Због недостатка ресурса, фарма се фокусира на узгој приплодних грла, јер се генетика показала као најисплативија на овом терену.

Јагњад на фарми се не хране концентратима, већ искључиво квалитетном кабастом храном и житарицама. Овај метод је спорији, али обезбеђује дуговечност грла – од 10 до 15 година, за разлику од интензивног система где грла трају само 5-6 година.

Највећи изазов представља недостатак воде. Половина године пролази без довољно воде, што је велики проблем за фарму. Поред тога, инфраструктура је недовољно развијена. Машине за припрему хране и механизација су реткост, што отежава рад.

И поред свих потешкоћа, фарма наставља да се развија. Улажу се напори у модернизацију, куповину половне механизације и ефикаснију организацију. Са богатом историјом у овчарству и генетски квалитетним грлима, ова фарма је пример како се може опстати и напредовати у тешким условима.

Владимир са мајком Мленом Добрашиновић

Планови

Упркос многим изазовима, на фарми се планирају побољшања. Увођење система за наводњавање, набавка савремених машина за припрему хране и изградња савремених објеката за смештај оваца су неки од пројеката који би значајно олакшали рад и повећали продуктивност. Уз то, постоји тежња ка добијању сертификата за органску производњу, што би додатно подигло углед и вредност производа.

Ова прича није само прича о производњи, већ и о истрајности, знању и љубави према природи и животу. Они који посете фарму увек су фасцинирани не само радом већ и природом која окружује имање. Са погледом на клисуру Градца, мирисом свежег сена и звуком звона оваца, ова фарма представља праву оазу традиције и вредног рада.

Извор: Б92, Плодно и родно, Драган Панић