Обнавља се спомен кућа Саве Шумановића у Шиду

НА Спомен-кући Саве Шумановића у Шиду, која је подигнута 1867. године, започели су радови на адаптацији, који су ишчекивани годинама. Објекат, који је проглашен за културно добро од великог значаја, од 1982. године, отворен је за посетиоце, а од тада Шиђани не памте да су на њему били неки значајни радови. Средства за ову обнову заједнички су обезбедили Министарство културе и Општина Шид, а реч је о 15 милиона динара.

Кућа у којој је велики српски сликар провео детињство, рану младост и последњу деценију живота, последњих година претрпела је значајна оштећења. Последњи пут под налетом олујног ветра, 19. јула ове године, када јој је оштећен кров, што је захтевало хитну санацију.
– Министарство културе одговорило је на наш апел и за Спомен-кућу Саве Шумановића издвојило 10 милиона динара намењених за реконструкцију кровне конструкције и кровног покривача, као и за неопходне зидарске, столарске и фасадерске радове, док ће локална самоуправа учествовати са још пет милиона динара – каже за “Новости” Зоран Семеновић, председник општине Шид.
Он додаје и да ће Спомен-кућа Саве Шумановића добити изглед какав заслужује и какав приличи једном овако важном споменику културе.

Породица Шумановић се из Винковаца доселила у ову кућу, када је Савин отац Милутин Шумановић отишао у пензију. Тада је Сава имао само четири године. Гимназију је похађао у Земуну, где је похађао и часове сликања код Исидора Јанга, који га је упознао са сликарством Пола Сезана и Винсента ван Гога. Успротивио се очевој жељи да постане адвокат и 1914. у Загребу је уписао Вишу школу за уметност, коју је завршио 1918, са најбољим оценама. Тада је и почео да јавно излаже своја дела. У јесен 1920, отишао је у Париз и изнајмио атеље на Монпарнасу. Учитељ му је био Андре, а у Граду светлости Сава се дружио са Растком Петровићем, Амадеом Модиљанијем, Максом Жакобом…

После Шумановићевог повратка из Париза, 1930, кућа је прилагођена потребама уметника, а у њој је боравио и стварао наредних 12 година, све до 28. августа 1942. године, када су га усташе одвеле на стратиште.

Сав намештај и предмети изложени у кући припадали су породици. У време национализације после Другог светског рата, Савина мајка Персида Шумановић успела је да задржи кућу и да у потпуности сачува синовљев атеље у ком је настало више од 600 слика. Она је кућу поклонила Шиду и у тој кући је преминула 1968. године.

Шиђани са поносом причају о свом знаменитом суграђанину, који се сматра једним од најзначајнијих сликара српске уметности двадесетог века. Његов опус обухвата 800 слика и 400 цртежа и скица. Сава Шумановић уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба.
Из генерације у генерацију су житељи Шида преносили својим потомцима причу како је Тито посетио Персиду Шумановић 1965. године, када јој је одао признање што је успела да сачува толико много Савиних слика. Персида му је тада поклонила уље на платну “Мост на Шидини”.

Истовремено, мештани овог сремског места, и дан-данас са презиром и ужаснути говоре о голготама кроз које је Сава пролазио и доживео од усташа, укључујући и зверски начин на који су га убили. Како кажу, 1941. године усташе су му забраниле да се потписује на сликама ћирилицом, па је последњих година пред страдање, уместо свог потписа, стављао само годину настанка дела.

САХРАЊЕН У МАСОВНОЈ ГРОБНИЦИ

НА Велику Госпојину, 28. августа, 1942. године, око шест часова ујутру, Саву Шумановића су са још 150 Срба из Шида, одвеле усташе у Сремску Митровицу (која је била под усташком влашћу и део злочиначке НДХ) где су га после вишедневног мучења убили, вероватно 30. августа. Сахрањен је у масовној гробници на Спомен-гробљу у Сремској Митровици. Нема ни гроб ни споменик.

Извор: https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1288117/obnavlja-spomen-kuca-save-sumanovica-sidu-adaptacija-doma-velikog-srpskog-slikara