Image Alt

Ево одакле стиже риба за посне славске трпезе

Ево одакле стиже риба за посне славске трпезе

У Србији је пре петнаестак година било око 12.000 хектара под рибњацима, док је данас нешто испод 5.000 хектара. Ипак, забрињава податак да је укупна потрошња рибе по глави становника око четири килограма и она је највећа у периоду поста и надолазећих слава, каже за Бизнис.рс председник Групације за рибарство Привредне коморе Србије и директор рибњака „Капетански рит“ Крум Анастасов.

“Када је реч о производњи рибе, шаранска је негде на нивоу од 5.000 тона годишње и евидентан је тренд пада. Пастрмка је такође у стагнацији и у Србији се негде произведе око 2.500 тона, али се доста ове врсте рибе и увози из Турске, Албаније и Босне и Херцеговине”, истиче наш саговорник.

Што се тиче увезене морске рибе, пре свега скуше и ослића, Анастасов каже да се и цене ових “социјалних категорија” на тржишту повећавају јер је у питању дефицитарна роба, због преобимног излова из отворених вода, док се истовремено смањују квоте за извоз управо због угрожености популације.

“Српско рибарство је у паду. Период ентузијама од пре петнаестак година, када је било неке наде за одређену кохезију у производњи рибе, хране за рибе и прераде, је прошао и површине под рибњацима су смањење за око 50 одсто. Највећи рибњаци који су постојали у Србији данас не функционишу. Тренутно имамо три рибњака, који су површине преко 500 хектара – један од њих ради смањеним капацитетом, а два можда раде у пуном капацитету. То су Капетански рит, рибњаци Свети Никола и Сутјеска”, истиче Анастасов.

Илустрација: Бранцин и друга скупа риба има малу потражњу на српском тржишту

Према његовим речима, рибњаци су током 2018. и 2019. године имали проблема са болестима рибе, што је демотивисало произвођаче. Након тога је дошла пандемија корона вируса, те су морали да се сналазе без икакве помоћи државе.

“Многи од њих су просто затворили своје бизнисе јер нису били у могућности да произведу нешто и продају испод цене коштања”, додаје он.

Када је реч о конкуренцији, Анастасов каже да се увек поредимо са земљама Европске уније у окружењу, као што су Мађарска, Чешка, Бугарска и Румунија.

“Што се тиче квалитета и производње, ми смо можда и на вишем нивоу, али што се тиче подршке коју они имају од националних и фондова ЕУ, ми смо далеко иза. Истовремено, они имају пуно простора да се појављују на нашем тржишту и спуштају цене. Ми смо, рецимо, 2022. године имали подстицај од десет динара по килограму произведене конзумне рибе. Ако узмемо у обзир да је цена рибе на тржишту у просеку била 500 динара, а ПДВ износи десет одсто – подстицај је требало да буде бар у висини ПДВ-а”, објашњава Анастасов и додаје да држава рибарство препознаје само када треба да се наплате намети.

“Ми смо исто у пољопривреди и сточарству, а немамо право на рефакцију горива иако га користимо управо у пољопривредној производњи. Такође, плаћамо водопривредне обавезе по три-четири основа и то су такође велики трошкови. Зато су конкуренти у предности и у бољој позицији од нас”, истиче он.

На питање како се крећу цене рибе за славску трпезу, наш саговорник каже да велики системи спуштају цене јер је то начин да придобију више купаца.

“Нелогично је да у периоду када се на тржишту највише тражи ова роба ми спуштамо цене. Обично се цене подижу када је велика потражња, али је код нас супротно. Цена шарана у малопродаји у рибарницама је око 650-700 динара по килограму, док је пастрмка мало скупља”.

Илустрација: На годишњем нивоу украде риба у вредности од 1,5 до два милиона евра

Крађа рибе један од горућих проблема
“Крађа рибе је један од горућих проблема у српском рибарству. Неке процене су да се на годишњем нивоу украде риба у вредности од 1,5 до два милиона евра”, каже Анастасов.

Према његовим речима, да би се риба нашла на тржишту она мора да прође строгу контролу – од процеса производње, па до дистрибуције.

“Данас можете да купите рибу у неком селу из обичног базена, без икаквог папира. Не желим да таргетирам било кога, али тиме неко мора да се позабави”, закључује председник Групације за рибарство Привредне коморе Србије и директор рибњака „Капетански рит“ Крум Анастасов.

Извор: https://biznis.rs/vesti/srbija/hoce-li-biti-dovoljno-ribe-za-slavske-trpeze/

ФОТО: Pixabay

Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipisicing elit sed.

Follow us on
en_USEnglish