У традиционалној медицини користи се стотинама година, пре свегa за ублажавање и лечење кардиоваскуларних тегоба. Ове црвене бобице могу да оснаже срчани мишић, да ојачају „нервозно срце”, регулишу висок крвни притисак, а делују и противзапаљенски.

 Foto: Freepik

Чај од плода глога је пријатан, освежавајући напитак чија се употреба препоручује код осећаја притиска и гушења у пределу срца, у превенцији повишеног крвног притиска као и код блажих облика ослабљеног срца после прележаних инфективних болести.

У народу под називом глог познато је око 280 различитих врста. Међутим, лековита својства испољавају две врсте: бели глог (Crataegus monogyna Jacq.) и црвени глог (Crataegus oxyacantha L.). Обе врсте припадају фамилији ружа (Rosaceae).

Бели глог има дугу историју коришћења, за лечење се користи лишће, цветови и плодови.

Користи се у облику чајева, тинктура и капсулираног или таблетираног сувог екстракта код различитих обољења срца: тахикардије, хипертензије, атеросклерозе те исхемијске болести срца. Може се и комбиновати са срчаним гликозидима или као благи, биљни седатив. За пуни учинак потребно је приправке на бази глога узимати барем шест недеља.

Међутим, стручњаци упозоравају да глог, ипак, не би никако требало користити самоиницијативно. Дужом свакодневном употребом глог може изазвати различите тегобе. Због тога се после пет до седам дана морају правити паузе од два-три дана. Разумљиво је да болесник мора бити под сталном контролом лекара. Посебно се мора обратити пажња на дозирање, јер неадекватне количине могу да изазову појаву екстрасистола, односно прескакања срца, вртоглавицу и нестабилност.

Ова биљка је добар лек, ако се исправно користи у дозама које су примерене посебном стању сваког болесника. Чај од плода глога не препоручује се током трудноће и дојења као ни деци млађој од 12 година.

Узгој глога не захтева велика улагања и негу. Може да се гаји као жбун, дрво или као украсна ограда. Осетљив је на загађење ваздуха и сушу. Воли добро осунчана, дренирана и плодна земљишта. Садња се обавља у јесен или пролеће. Не треба га садити близу јабуке, крушке, шљиве, трешње, јер имају заједничке штеточине. Током сушних месеци глог треба редовно заливати.

Црвени глог…

Глогиње – плодови црвеног глога дозревају у септембру и октобру. Месо им је брашнасто, а укус доста кисео и опор; тек после првих мразева постају укусније. Са шећером могу се на различите начине прерадити у здрава јела, јер су богате витамином Це и каротином. Садрже и доста шећера, винске и лимунске киселине, пектина, гликозида, итд. Немци и Швајцарци мешају их због њиховог својства желирања с другим укуваним воћем, а праве од њих мармеладе, желеа и компоте. Због тога што неки састојци делују на срце, плодове не треба јести сирове и непрерађене.

Некада су се осушене и самлевене глогиње мешале с брашном од којег се у Корушкој правио хлеб. Семенке су у време ратова служиле у Немачкој као сурогат за кафу, а млади листови као замена за дуван. У нашем народу се сматра да су глогиње безвредне за прехрану, па се ови плодови уопште не прерађују и не искоришћавају, осим понегде за печење ракије. У новије време од глога се прави сируп, сок, ликер, тинктуре, па и веома скуп џем.

 Foto: Freepik

… и бели

Плодови белог глога садрже више Це-витамина у односу на црвене плодове. Листови такође богати овим витамином понекад помешани с листовима других биљака из ове фамилије служе као замена за руски чај. Од цветова белог глога у Енглеској припрема се посебан ликер. Пролећне пупољке и сасвим младе листове овог глога у неким земљама беру и сматрају врло здравим поврћем. Додају их различитим салатама, а припремају од њих посебну врсту пецива.

Насловна фотографија: Freepik

Аутор: Др Марко Љ. Несторовић

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/536710/zdravlje/glog-leci-srce