Боравак деце на селу – непроцењиво

Ваљати се по трави, спавати на слами, пити воду с извора, јахати, убрати краставац, пењати се на дрво…

За децу из града која никада нису видела домаће животиње, попут краве, свиње, козе или овце, јер их у зоолошком врту нема, то је велика авантура. Још када се томе дода да могу да буду цео дан напољу, да се играју до мрака, без страха да се не испрљају, не падну, једу домаће производе…

Изговоре родитеља и правдања да немају никога на селу коме би могли да повере своје малишане у последње време премостили су вредни домаћини који су своје сеоске куће оспособили за госте, тако да породице с децом могу да дођу на вишедневни одмор као код најрођенијег.

Весела ливада

Код Горњег Милановца, близу Рудника, у селу Салаши налази се имање „Весела ливада” с којег одјекује дечја граја и смех. Ту је 2010. године Никола Савић с породицом отворио своје домаћинство за малишане, узраста од обданишта до четвртог разреда основне школе. Омогућили су деци да учествују у нечему што је њихов свакодневни живот.

– Неки од наших најмлађих посетилаца код нас се први пут сусрећу с домаћим животињама и уопште са животом на селу. Зато смо 2020. године наше имање претворили у неку врсту рекреативно-едукативног центра за целодневни боравак малишана. Раније су долазили на три до четири сата да се упознају с домаћинством, сада имамо и аниматоре, организујемо радионице. Сарађујемо са школама и дечјим одмаралиштем на Руднику – каже Никола.

Илустрација: Боравак деце на селу, па макар и повремено има бројне бенефите по њихово здраље

Врата овог домаћинства отворена су и за вишедневни боравак породица с децом.

Гости имају избор: могу све послове удобно да посматрају, али чар је у томе да учествују – од припреме хране до намиривања животиња и тако да се упознају с пољопривредом, сточарством, производњом органских намирница и животом на селу уопште.

– Ако мама меси хлеб, девојчице и дечаци јој помажу и припремају храну коју после сви заједно једу. Идемо у шуму по дрва, косимо и сакупљамо траву, малишани хране свиње, купе шљиве и уживају. Предах од „напорног” рада је на балама сламе – кажу домаћини.

Све што се изнесе на трпезу произведено је на овом имању: од парадајза, преко млека, кајмака, сира, до пршуте и свих врста меса које користе за припрему јела.

Да ли деца 21. века воле одласке у село, у шуму, на ливаду, питали смо Татјану Дувњак Шрек, педагога у Основној школи ,,Милош Црњански” у Новом Саду.

– Деца воле одласке у природу и село, о томе најбоље сведочи радост у учионицама и вртићима када се најави излет у природу. Данас су срећне оне породице које имају баке, деке, рођаке у селу, па деца викенде и распусте могу да проводе изван градске вреве и бетона. Ливада и шума, пољана и сеоско двориште нуде простор за игру. Ту се најбоље учи, јер све може да се додирне, помирише. Разумевање животног циклуса биљке, стицање сазнања о томе где и како живе животиње у сеоском домаћинству, али и на ливади, у шуми, знања о томе шта све човек мора и треба да ради на њиви и у пољу трајнија су када се стичу у директном контакту – каже наша саговорница.

Због тога новосадске школе и вртићи често организују посете војвођанским салашима, етно-селима или планинарење по Фрушкој гори.

– Огроман је васпитни значај боравка деце у природи. Дете схвата колико човек зависи од природе, али и природа од човека. Боравком у селу учи се како се чува шума, њива и река и да само од нас зависи колико дуго ћемо имати чисте воде и ваздух. Село учи децу како се производи храна и колико је рада и труда потребно да бисмо дошли до ње.

Приметно је, по речима Татјане Дувњак Шрек, да млади родитељи схватају значај и добробити боравка деце на селу и природи уопште и више није реткост видети породицу која планинари, вози бицикле сеоским путевима или једноставно ужива у откривању и истраживању сеоског домаћинства.

Добра је то прилика да се упознају чланови породице у неком новом светлу. Помаже код развијања блискости и показивања љубави кроз игру и авантуру у новим пределима. Родитељи су у граду често преокупирани бројним обавезама, када отпутују у руралне крајеве, успорава се ритам. Тада могу да посвете више пажње малишанима, заједно с њима могу да истражују околину, живи свет.

 

Илустрација: Деца на селу могу да уживају у здравој храни

Без компјутера

На селу нас петлови буде у цик зоре. Некада су баке инсистирале да устанемо и трчимо боси по трави док још има росе, да се расанимо – накнадно је наука утврдила да може помоћи у побољшању равнотеже и координације. Научници с Универзитета „Патанђали” у Индији тврде да енергија тла, с којом тело долази у додир када ходамо боси по земљи, утиче позитивно на цео организам. На овај начин, како преноси РТС, могу да се спрече упале, хронични болови, побољша циркулација и смањи стрес.

У ери модернизације и технологије у којој деца расту, бити без интернета је права реткост. Зато не чуди што домаћини с којима смо разговарали поносно истичу да гости стижу с мобилним телефонима и лаптоповима, али се већина не сети ни интернет да укључи.

Важно је бити на селу, бар десет дана у години да схватимо да можемо без све те моћне технике и да тамо нема досаде.

Србија је пуна села, зато немојте да се нећкате ако немате своје, у међувремену бирајте шетњу у парку, шуми, све то помаже развоју детета и боље је него да су у тржном центру или у кући.

Природа лечи поремећај пажње

Др Мерилин Прајс-Мичел је 2018. године објавила чланак под називом „Предности природе за децу и породице”.

‒ Студије показују да природа повећава креативност младих, смањује стрес и помаже деци која пате од поремећаја пажње. Деца свих узраста морају научити да померају своје физичке границе. Колико високо могу да се попнем? Да ли се усуђујем да скочим даље него икада раније? Шта се дешава када прескочим камен у потоку? ‒ наводи психолошкиња.

Илустрација: Боравак у природи позитивно утиче на физичко и ментално здравље деце

Бег из градске вреве
Родитељи из већих градова, као што је Београд, Нови Сад, Ниш, на пример, често воде своју децу на одмор негде у унутрашњост или барем у околину тих градова како би повећали имунитет своје деце.

‒ Ћерку често водимо у Рипањ. Јако јој прија тамошњи свеж ваздух и зеленило. Примећујем да одморније и здравије изгледа чим смо недељу дана тамо ‒ рекла је за наш лист Александра Ђурић.

Још једна мама поделила је с нама како изгледа када с ћеркицом оде у природу. Мирјана Жунић своје дете често води код мужевљевих родитеља на Златибор.

‒ Кокошке, прасиће или краву деца не могу да виде у Београду. То много значи за њихов развој, нарочито када повезују која животиња шта даје или како се која оглашава ‒ наводи наша саговорница.

Засади биљку, прегази поток
Деца много сати проводе у виртуелном свету дигиталних медија па је, по речима Горанке Марковић, професорке разредне наставе, педагошког саветника у ОШ ,,Живан Маричић” Жича, потребно усмерити школарце на корисне, а забавне активности током скорашњег распуста.

Учитељица кад год је то изводљиво организује наставу у природи.

За незабораван распуст потребно је, по њеним речима, пратити дечје жеље и афинитете. Она подсећа да музеји, галерије, културни центри и природњачке организације током лета организују радионице за основце на којима се могу упознати с различитим ликовним техникама, гајењем биљака, упознавањем инсеката…

Поручује свима да ако могу искористе прилику да посете рођаке на селу или да ако имају неко парче земље ван града, што више времена с децом проведу тамо.

– На селу радни дан почиње веома рано. Искористите ту предност за усаглашавање дететовог природног биоритма. Нека сунце буде будилник. Дозволите вашем детету да искуси све пољопривредне послове. Заинтересујте дете за истраживање. Нека покуша да прегази плитак поток, сакупи лековито биље за чај или неки леп мирисни букет који може да осуши и понесе кући. Охрабрите га да се упозна с вршњацима из комшилука. Окруните неколико клипова кукуруза. Обавезно засадите семе неке биљке. Зрно пасуља брзо клија, па ће дете резултате видети већ кроз неколико дана. Направите свиралу од врбовог прута – саветује Горанка Марковић.

Извор: https://magazin.politika.rs/scc/clanak/571253/Zivot/na-selu-se-najbolje-uci-o-zivotu