– Због промене климе, све је поранило око три седмице. Код нас у Мачви багрем је најраније процветао, још на Благовести, па је због лошег времена цвет почео да трули и опада и изгубљено 70 до 80 одсто меда – каже Ковачевић.

Принос меда највише зависи од временских услова, али су пчелари немоћни пред “вишом силом”.

– Багрем меди на температури око 20 степени. Очекујемо да се време пролепша и уздамо у багрем који још није процветао – оптимистична је пчеларка Радојка Дражић.

Да би спасли багремову пашу поједини пчелари селе кошнице на локације на вишој надморској висини, где багрем касније цвета, али претходно проверавају да ли је било измрзавања.

Већ од петка температуре прелазе у зону када багрем може да меди (мада је умерено медио и 20. и 22. априла у неким деловима Србије). Из дана у дан температуре ће достизати и 24 степена, док се 25-26 степени очекује од понедељка. Већ од недеље 28. априла, јутарње температуре биће двоцифрене, кажу у Савезу пчеларских организација Србије.

Како поручују, крајње је време да пчеле већ од петка или суботе ове недеље, буду на одговарајућој локацији на већим висинама, где су цветови багрема тек отворени или ће се дотле отворити.

Извор: Дневник

Мали водич кроз врсте и укусе светлог и тамног меда

Мед је најважнији пчелињи производ за човека чија су хранљива и лековита својства позната већ хиљадама година. Настаје од нектара које пчеле скупљају са цветова, прерађују и смешају у ћелије саћа. Поред нектара у мањој мери и поленова зрнца, одређују хемијски састав меда као и његов укус, мирис и боју.

Код нас су најтраженији и најцењенији багремов, липов и ливадски мед, док су они од сунцокрета и уљане репице неправедно запостављени зато што се брзо кристалишу иако је ово потпуно природан процес који не утиче на квалитет и укус меда.

Светле и тамне боје меда

Боја меда представља једну од основних физичких својстава и има велики значај приликом продаје. Мед може бити толико светао да је готово безбојан али и потпуно тамне боје. Многи потрошачи приликом куповине мед бирају управо по његовој боји сматрајући да су светле нијансе меда укусније. Према прописима наше земље који су детаљно објашњени у Правилнику о квалитету меда и других пчелињих производа боја меда може варирати од врло светлих до тамних нијанси и не сме бити бојен било каквим додатним бојама.

Боја меда уско је повезана с укусом и аромом. Светлије врсте меда одликују блажи укус и пријатнија арома. Типични представници ове врсте меда су багремов, липов, мед од цвета детелине, јабуке, малине… Ливадски мед припада тамнијим врстама, док су медљиковац, мед од хељде изразито тамне боје.

Осим боје светао и таман мед разликује се и по свом хемијском саставу, а анализом је утврђено да постоји и разлика у минералом комплексу меда различитих боја. На основу ове анализе стручњаци су утврдили да тамни мед има већу количину алуминијума, гвожђа, калцијума, магнезијума, калијума, мангана, хрома, никла, кобалта, антимона… Ливадски може да варира кад је у питању боја и најчешће зависи од врсте биљака са којих су пчеле скупљале нектар. Боја али и укус ливадског меда зависи и од поднебља односно да ли су пчеле скупљале нектар са биљака на ливади у равничарским или планинским пределима и најчешће је тамнији у односу на, рецимо, багремов мед.

На боју меда утиче више фактора, пре свега нектар из цветова биљака које су скупљале пчеле. У време обилног медења биљака арома ће бити блажа и боја светлија, и обрнуто. На укус меда највише утичу лако испарљива етарска уља док су за боју пресудни биљни пигменти, колоиди, хлорофил, поленова зрнца… На боју може да утиче и старост воштаног саћа јер што је саће старије и мед ће попримити тамнију боју. Свеже изврцан мед је најпријатније ароме и најлепше боје док старењем он може да потамни.

Најпознатије врсте меда по боји

Багремов 

Изузетно светле боје, пријатног укуса и ароме некад може бити готово провидан. Настао је од нектара багремовог цвета, врло је цењен а највише га воле деца.

Липов

Бистар и светле боје липов мед има јак пријатан мирис и јачи укус у односу на багрем. Најчешће се користи код прехлада, а верује се да смирује грчеве, побољшава метаболизам и спавање.

Сунцокретов

У свету је изузетно цењен због високе концентрације цветног полена и  минерала. Његова боја варира од жуте до наранџасте, пријатног је укуса а мана му је што се брзо ушећери.

Мед од уљане репице

У питању је светло жут до беличаст мед који се брзо кристалише већ неколико дана након врцања се претвара у фине ситне кристале. Пчеле воле ову биљку и примећено је да друштво изузетно лепо развија након ове паше.

Ливадски

Изузетно богатог и пријатног, јачег укуса а његова боја може да варира од светле до тамне у зависности од ливадског биља с којег су пчеле скупљале нектар. Препоручује се деци у развоју, спортистима, али и старијим особама којима је потребно више енергије.

Шумски

Ово је врло ретка врста меда и потиче од медне росе односно слатких капи које лучи лишће или стабло дрвећа, пчеле га скупљају и уносе у кошницу правећи мед. Тамна боја српског шумског меда потиче махом од храстовог лишћа, интензивног је укуса и различитих боја од тамно црвене до браон, зелене и црне боје у зависности од дрвећа са којег је донета медна роса.

Мед од хељде

Спада у врло тамне боје врсте меда због већег садржаја протеина и гвожђа, а  препоручује за лечење малокрвности. Има јак мирис и опор укус, а сматра се да има изузетна лековита својства зато што је настао од нектара цвета хељде. Верује се да јача имунитет, смањује стрес, побољшава сан, делује позитивно на рад црева, јетре, умирује кашаљ…

Боров мед

Прави боров мед је светле боје као багремов и постоји у западном Сибиру. Код нас га нема без обзира на распрострањене четинарске шуме, јер нема инсеката који ће нападати борове иглице и натерати их да луче медну росу које потом пчеле прикупљају и од ње праве мед.

Драгана Петровић