рађани различитих делова Србије, препознатљиви су и по надимцима које су углавном добијали из шале. Тако су због шарене вунене торбе, накривљене преко рамена, мештани Љубовиjе и околине добили надимак Кривоторбићи. Идеја локалног становништва је да шалу претворе у туристички бренд.Шарена мала торба некада је у

Стара планина, са својим суровим климатским условима и пространством пашњака, дом је највећег стада буша на свету. Ова аутохтона раса крава представља један од највреднијих генетичких ресурса у Европи, а њено очување постало је приоритет стручњака и ентузијаста који су свесни значаја овог природног блага. Буша је

Није реткост упознати младе брачне парове који градску гужву замене сеоском тишином. Цвркут птица и будилник певаца постају добродошлица свима који су осетили замор животом у граду. Наши домаћини нису променили само град, већ и државу. Пут од Франкфурта до Лопатнице је за сада у једном

Горан Босиљчић из села Беомужевић има 30 година. Бави се пољопривредом  од сточарства до производње млечних производа. “Наше село је познато по пољопривреди. Моја породица се бави сточарством: држимо овце, козе, свиње и краве, а бавимо се  ратарством и повртарством. Производимо све што је потребно за

Без обзира да ли постите из духовних или здравствених разлога важно је да га спроводите исправно и здравствено безбедно. Многима током оваквог начина исхране падне имунитет, дође до анемије, слабије концетрације и радне способности. Појединци се и угоје због превише хлеба, теста, кромпира, слаткиша. Пост треба, најбоље,

У срцу Естоније, у округу Лаӓне-Виру, реализован је пројекат који спаја традиционално пчеларство и савремену науку. Наиме, група пчелара, удружена са истраживачима, развила је иновативан метод анализе меда користећи ДНК технологију. Овај пројекат је одговор на све већи проблем фалсификовања меда који уноси нелојалну конкуренцију и

По старом народном веровању, требало би свако да сади своје жито. Пшеница се сади на празник Свете Варваре који се слави 17. децембра или Светог Николе, 19. децембра. Како би вам Божићна пшеница била што лепша, богатија и гушћа и тако вам осигурала добру 2025. годину,

На овогодишњем Етно сајму хране у Београду, посетиоци су имали прилику да упознају многе излагаче који чувају традицију српског села. Један од таквих штандова привукао је пажњу породице из Кучајне, малог села удаљеног свега три километра од Кучева. „Много је лепо у нашем селу“, каже нам домаћица

На 18. Сајму етно хране и пића у Београду, штанд Зорице Јовановић и Виолете Вељковић привукао је пажњу бројних посетилаца. Ове жене, посвећене очувању традиције и квалитетне производње, представиле су своје јединствене производе – једна кроз прераду воћа, а друга кроз пчеларство. Зорица Јовановић: Прерада воћа из

Кађење је хришћански ритуални обичај чишћења просторија од духова и свега што је нечисто и нечастиво, као и негативне енергије која може да се накупи у простору из различитих разлога. Још од давнина, за кађење се користе тамјан и брикет, а раније је то била смирна. Смирну