БАКА Резлица Радојковић из села Преконога код Сврљига већ је исписала цео век живота и још пет година. И неуморна је. У 105. свакодневно доказује да бројке не значе много када дух остане млад. Брине се сама о себи, гаји башту, ложи и дочекује госте с

Јун је у српској народној традицији месец пун наде, сунца и изобиља – али и опомена. Док се поља зелене, а воћњаци пуне, наши преци су пажљиво посматрали природу, небо и земљу, верујући да им она шапуће какво ће бити лето, жетва и здравље у кући. Време

Тамјаника је изузетно декоративно цвеће са прелепим зеленим листовима оивичени белом бордуром по ивицама која подсећа на чипку. Може да се гаји као собно цвеће, али и као висећа лепотица са балкона која се лако уклапа са осталим цветницама као што су мушкатле и петуније. Има изразит

Српска села су одувек била места где се знање није преносило кроз књиге, већ кроз речи. Често кратке, једноставне, а дубоке као бунар иза куће. Те речи је најчешће изговарала – баба. Она што је у руци увек имала преслицу, варјачу или кључеве од шпајза. Она

Данас су Петровске покладе – последњи дан када се једе месо пре почетка Петровданског поста. Овај празник носи више од гозбе: трпеза, паљење “лила” буктиња, заједничко даривање и породично окупљање гарантују психичко и телесно добробит целе породице. Петровске покладе, познате и као “трапава недеља”, обележавају се у народу

У српској култури и традицији народна веровања су одувек играла значајну улогу у свакодневном животу. Она повезана са птицама и њиховим понашањем била су посебно интересантна и богата симболиком. Једно од најпознатијих народних веровања односи се на птице које свијају гнездо на тераси или близу кућа. Иако

Државни секретар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Братислав Ћирковић данас је, у име министра Драгана Гламочића, свечано отворио Сајам пољопривреде и гастро туризма на Златибору. Ову манифестацију, која се ове године одржава по други пут, организује Општина Чајетина у сарадњи са "Златиборским Еко аграром", а уз подршку

Српски манастири нису само споменици културе – они су живе тачке на мапи душе, места тишине, историје и вечне молитве. У камену и фрескама вековима је усађивана вера једног народа. Данас, када савремени човек све чешће трага за миром и смислом, духовни туризам у Србији добија

Међу брдима, обрасло у шуми испресијецаној долинама Јања, Пливе, Сокочнице, Лубовице и Воларице, а подно Виторога на путу са сјевера ка мору, али и од мора ка сјеверу ушушкано је Шипово. Мјесто чије шуме и ливаде његовим становницима дају плодове од којих они стварају чуда. А та

Туристи који дођу у Србију често кажу да су овде први пут „осетили да је народ жив“. Није то само због планина, хране или музике – већ због обичаја који се и даље негују као што се некад негао огањ у огњишту. Управо ти обичаји, дубоко