Шта повезује сремске ђаконије и народну ношњу

НА само неколико корака од града, вреве и брзог темпа, у Старој Пазови време као да је стало. Но, почетком септембра ово место прожеће другачија атмосфера. Тада се одржава традиционална манифестација “Гастро Срем” која ће ос 1. до 3. септембра окупити веште домаћице, вредне домаћине и заљубљенике у гастрономију. Столови постављени дуж главних улица постаће поља укусних ђаконија, традиционалних и измаштаних.
– Спремамо се за раскошну гозбу – каже нам Миливој Ковачевић из Туристичке организације Стара Пазова.
– Специјалитети се спремају на лицу места. Сремска кухиња је настала под утицајем разних кухиња, а омиљена старопазовачка јела су словачке надлацке са орасима, маком или сиром, кифле са ћуфтом и “око села тесто”. Срем се дели на вински и свињски, а Стара Пазова припада рузмаринском делу.

Биће то и прилика за промоцију словачких и српских народних ношњи. Оне сведоче о пријатељству два народа који већ 250 година живе заједно у Старој Пазови и Срему.

– Српска ношња је рано нестала са улица Старе Пазове услед утицаја европске моде – прича Ковачевић.

– Чланице Кола српских сестара, почетком тридесетих година прошлог века, одлучиле су да је врате у свакодневни живот Старе Пазове. Из Етнографског музеја су добиле нацрте како да је израде и захваљујући њиховом труду ова ношња је поново постала видљива.

Илустрација: Биће то и прилика за промоцију словачких и српских народних ношњи

Збирку народних ношњи свога краја Ковачевић је почео да прикупља пре осам година за пазовачки музеј, смештен у родној кући народног хероја Јанка Чмелика. На трему куће, проглашене спомеником културе, налази се разбој на којем се “тку” приче и сећања. А, свака нит прича о прошлости.
– У музеју имамо одећу која је направљена на исти начин као пре седам векова – каже наш саговорник. – Словачка ношња, која се носи у Пазови, јединствена је по кроју. Материјали које користе за израду ношње су много скупи. Продавало се по неколико јутара земље да би се купила сукња коју су носиле младе у свечаним приликама. Те сукње су се преносиле с колена на колено.

Словачка ношња одише разнобојношћу и богатством детаља. Руком везене блузе, богато украшене сукње и подсукње, оригинално украшене кецеље, чине ове ношње правим ремек-делом. Малобројне жене које их праве сваким убодом игле оживљавају традицију својих мајки, бака и прабака.
– Специфичан је начин пеглања белих сукања. Морају бити мокре и користи се посебни додаци који очврсну платно. Пеглају их неколико сати, подмећу оклагију како би направили наборе које зову рурке. Панћушке, које су претеча балетанкама, плету се као и чарапе ручно – каже Миливој.

Народну ношњу носе старије Пазовљанке, а шије је још само Катарина. Она облачи и лутке које и данас, као и давних дана, родитељи купују кћерима да не забораве одакле су потекле. Око намештања детаља Катарини помажу две Ане. Обе су рођене 1950, ишле су заједно у школу и од тада су скоро нераздвојне.

– Словачке кецеље су богатог колорита, а шаре имају своје називе: зечје уши, змија, панске очи – прича Ковачевић. – Занимљиво је како се проверава девојачка спрема после удаје. Долазе комшинице да испитају да ли је орман пун пешкира и столњака, а то раде тако што иглу за штрикање гурају до краја полице. Ако је орман пун, игла иде до краја, а у случају да не оде почињу оговарања.

Деца са Козаре и Толбухин

ПОСЛЕДЊИХ година Ковачевић се бави историјом Старе Пазове:

– Централни део Пазове изградила је породица Петровић, а један од њих Сава, кога су после ослобођења убили, сарађивао је са Дианом Будисављевић. Око 40 деце је доведено са Козаре и удомљено у пазовачке породице. Сава је био имућан. Вечери пре него што је убијен, у својој кући је угостио совјетског маршала Фјодора Толбухина. Рехабилитован је 2015.

Извор: https://www.novosti.rs/c/reportaze/vesti/1268717/raskosni-gozba-nosnja-staroj-pazovi-pripremanje-sremskih-djakonija-neguju-vestine-sivenja-staroj-mustri

ФОТО: ТО Стара Пазова/ Facebook