Урађена 3Д анимација свечане одоре Светог кнеза и великомученика Лазара Хребељановића

Музеј Српске православне цркве (СПЦ) представио је на Видовдан на свом сајту „muzejspc.rs” тродимензионалну реконструкцију свечане одоре Светог кнеза Лазара, која је једна од највреднијих реликвија овог музеја. Савремена дигитална 3Д реконструкција, коју је Музеј СПЦ израдио ове године у сарадњи са студијом Марка Алексића и Александром Радосављевићем, омогућава да се сагледају недостајући делови одоре, као и детаљи који се иначе не могу видети голим оком, наведено је из музеја у материјалу достављеном „Политици”.

„Најпре је фото-апаратом у високој резолуцији детаљно документована сама одора са свим детаљима, јер су унутрашња структура и техника ткања до данас биле непознате. Потом се приступило моделовању два модела: једног који одговара тренутној боји тканине и њених украса, и другог, који представља идеалну реконструкцију пурпурне боје и изгледа целовите одоре кнеза Лазара”, наводе из музеја.

Реч је о свечаној одори Светог кнеза и великомученика Лазара Хребељановића, који је погинуо у бици са Турцима на Косову 1389. године. Нажалост, како напомињу у музеју, нису сачувани историјски извори из времена Косовске битке или непосредно после ње, у којима се помиње свечана одора кнеза Лазара.

„Ипак, поуздано је доказано да је настала још за време његовог живота, и да ју је светитељ носио. У народном предању сачувало се веровање да је Свети кнез Лазар био обучен у ову одору када је погинуо на Косову, да су због тога на њој мрље од светитељеве крви и подеротине од шеснаест убодних рана”, наводе из музеја.

Недавно спроведена архивска и теренска истраживања, као и употреба нових дигиталних технологија, донеле су, како објашњавају, нова научна сазнања у вези са Лазаревом одором. „Омогућено нам је да сагледамо технику ткања и веза тканине и упоредимо их са сличним текстилним предметима из тог времена, као и да урадимо и идеалну реконструкцију првобитног изгледа целовите одоре”, наводе из музеја.

Како наводе из Музеја СПЦ, због пет векова дуге и узбудљиве историје овог осетљивог експоната, чим су се стекли услови, започет је пројекат дигиталне реконструкције одоре кнеза Лазара, најпре за потребе књиге Српска средњовековна владарска и властеоска одећа, у издању музеја из 2020. године. Графичка реконструкција изведена током 2020–2021. године показала је да је прави крој одоре кнеза Лазара контуш, како то сматра више истраживача. Под појмом контуш подразумева се широка хаљина која се носила у Моравској Србији, за време династија Лазаревића и Бранковића. Сашивена је од шеснаест клинастих комада свиленог броката. Доњи делови тканине су шири, па је доњи сегмент звонаст, познат и као „готички крој” хаљине. Одора је некада имала дуге рукаве, сужене до лаката. Дужина одоре је 142 центиметра. Има украсни вез, који прати најнижи део, тј. отвор око врата и крај рукава. Бордура је извезена златним концем.

Луксузна свила из града Лука

Одора кнеза Лазара је направљена од луксузне брокатне свиле из италијанског града Лука. Свилени материјал потиче из треће четвртине 14. века, пре 1389. године, када је кнез Лазар посечен у Косовској бици. Свилу из италијанског града Луке носиле су папе и богата властела, а многи светитељи широм Европе били су сахрањивани у њој. После пада Цариграда под Латине, Лука је први град у Европи који је почео да производи свилу, рађену на специфичним разбојима. Могућа путања ове богате златоткане свиле од Луке до двора кнеза Лазара је преко Дубровника, који је Светом кнезу плаћао порез и у текстилу. Материјал од којег је израђена одора припада класи Drappi d’oro et d’ariento, златоткане и свилене тканине која се зове лампас. Некада је са предње стране било нашивено четрдесет и једно дугме. Такође, постојало је и по девет дугмади дуж рукава. Свилена основа је извезена златним и свиленим концем. На одори су извезени мотиви афронтираних пропетих лавова, птица и стилизованог цвећа. Сачувано дугме је израђено од сребрног и ланеног конца, са ливеним елементом на коме је као детаљ у емаљу изведен шлем са волујским роговима, мотив заступљен и на припрати манастира Хиландара, чији је кнез Лазар ктитор. Одора је првобитно била порфирна (црвена), а познато је да су на њој до половине 18. века били пришивени бисери. Бисери су поскидани, док је боја одоре данас избледела и добила беж основни тон.

Извор: https://www.politika.rs/scc/clanak/559318/spc-knez-lazar