ТАЈНЕ И ЧУДА МАНАСТИРА ДУБРАВА НА ОБРОНЦИМА ЗЛАТИБОРА
Нови живот старе светиње која се крила у недрима планине
На јужним обронцима једне од најлепших српских планина Златибору, на једном од меандара реке Увац налази се манастир Дубрава. Смештен је у атару села Доброселице а из дворишта ове светиње пуца магично леп поглед на ток реке.
До пре нешто више од две деценије нико није ни слутио какву светињу у недрима крије планина. Божјом промисли тајна о давно заборављеном манастиру почела се откривати светогорском јеромонаху Данилу док је молитвено тиховао у Горњој испосници Светог Саве при Студеници. Он је 1999. упућен у службу манастир Увац, тада метох Студенице, и две године је обилазио златиборске врлети у потрази за светињом коју је „видео“ у својим молитвама. Никоме ништа није говорио, а и шта би рекао људима, али је са штапом у руци и ранцем на леђима обилазио запуштена места до којих се долазило само козјим стазама.
Божји план
А, онда, како то по божјем плану бива, у пролеће 2001. на једном узвишењу угледао је стари храст и врло брзо му је било јасно да је пронашао оно за чим је трагао. Управо на том месту били су остаци цркве која је срушена и затрпана земљом 300 година раније. У помоћ су му притекли мештани и стручњаци Завода за заштиту споменика из Краљева који започињу откопавање не слутећи каво се благо крије испод земље. После више од 300 година на светлост дана избио је два метра висок зидов манастирске цркве, а 50 метара даље и остатке манастирског конака. Пронађени су остаци сиге материјала од којег су грађене српске средњовековне цркве што је био поуздан знак да је у питању светиња из тог доба.
Никола Бошковић из села Оџаци код Трстеника: Плетење ме смирује
На месту некадашњег олтара око 80 цм под земљом мештанин Митар Ђуровић из Горње Јабланице откопава скривницу са више од 260 вредних и очуваних млетачких златника из 16. и 17. века. Ово је могло указивати на време рушења светиње али не и његовог настанка. Верује се да је Дубрава био ризница и метох манастира Прибојска Бања који је у то време био духовни центар Дабробосанске митрополије. Било какви писани трагови о настанку ове светиње, као и по чијем налогу је сазидана, не постоји па може само да се нагађа. Једино је сигурно да датира из средњег века по материјалу и начину градње. Након завршених истраживања и конзервације старе цркве и конака, отпочела је обнова ове богомоље. То је тек био велики подухват. До самог манастира није било пута осим козјих стаза, а требало је довести струју и воду како би се обновила светиња. Кад год би се појавио неки проблем мештани би питали оца Данила шта да раде, а он је уз тајанствени осмех само прозборио: “Бог ће помоћи!“
И тако је и било. Уз златиборске врлети пробијен је пут, новца добијен од продаје пронађених млетачких златника искоришћен је за обнову светиње.
Стара црква посвећена Светом великомученику Пантелејмону била је скромна, једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом којој је касније придодата припрата. Покривена је кровом од шиндре, а зидана од притесаног камена и малтера по чему подсећа на цркву манастира Увца.
Чудо Пресвете Богородице
Прича о проналаску средњовековне светиње врло брзо се прочула па су у манастир почели да долазе верници, али и сестринство. Постало је јасно да малена црква неће бити довољна па се по благослову блаженопочившег Владике жичког Хризостома отпочиње градња веће цркве посвећене Светом Василију Острошком. Није лако било прикупити средства у намученој и напаћеној Србији где је обичан народ сваки динар по два пута претурао по рукама пре него што га потроши. Али како је говорио отац Данило да ће Бог помоћи чудо се десило и овог пута.
У далекој Америци Пресвета Богородица указала се у сну Србину Горану Стојановићу који је две деценије био у браку али није имао деце. Пресвета Богородица му је у сну рекла да дође у Дубраву и донира изградњу цркве. Када је он, као ктитор, 2007. године помогао изградњу цркве Светог Василија Острошког добио је ћерку, годину дана касније подигао и црквени звоник 2008. па му се родио и син. За неког можда мало за њега чудо на чудима, доказ Божје милости.
Црква Светог Василија Острошког у Дубрави је једнобродна грађевина са полукружном олтарском апсидом на истоку и бочним параклисима на северној и јужној страни. Уз цркву на западној страни дозидана је припрата. Покривена је двосливним лименим кровом а надвишена полукружном куполом. У склопу манастирског комплекса налази се и извор Свете Петке и конаци намењени сестринству и гостима.
Манастир Дубрава сваког путника намерника очарава својом исконском лепотом, нуди мир и враћа наду уз тиху молитву сестринства које се сабрало у овој светињи која живи свој нови живот после 300 година колико је Златибор у својим недрима чувао тајну ове богомоље.
Драгана Петровић
English