Саша у рукама има занат злата вредан

Саша Тркуља израђује ножеве више од једне деценије и својим радом потврђује да је „занат злата вредан“. Рогови јелена, мамутов зуб, жир, само су неки од материјала од којих прави дршке, а мотиви на њима увек прво привуку пажњу. Од ковачког заната Саша издржава два сина. Већини дечака аутомобили су омиљене играчке, али Саша Тркуља у детињству је највише волео да се игра дрвеним сабљама. Врло рано је свом деди, ковачу, почео да помаже да прави ножеве и зато данас каже да „ивер не пада далеко од кладе”. Саша је до сада израдио више од 1.500 ножева, а почео је од дубореза и гравура.

„Игром случаја сам почео да се бавим овим 2011.године као самохрани родитељ. Требало је да се ускладим посао са децом, па сам тако почео да израђујем дуборезе. Прво сам израђивао скулптуре моторном тестером, а игром случаја радим са ножевима. Једноставно осетио сам тај тренутак, то је када вас нешто од горе усмери, јер сам тада за једног ковача израђивао дршке. Онда сам у једном тренутку добио десетак поруџбина и кренуо са својим послом, а до тада сам се борио да продам своје производе”, истакао је Саша Тркуља, ковач.

Инспирацију за рад Саша проналази у природи. Сви ножеви су ручно рађени од нерђајућег челика и дамаскус челика.

„Највећи купци ножева су ловци колекционари, људи који воле боравак у природи. Они диктирају израду према својим захтевима, желе јелена, дивљу свињу, медведа, и друге врсте животиња.Обавезно водим рачуна коме продајем ножеве, иако нож није оруђе и свако га има код куће, проценим људе”, истакао је Тркуља.

Неке дршке ножева враћају нас у прошлост. Жир и храст су ловачки мотиви.

„Доста ножева које сам израдио везани су историјске догађаје, као што је Бој на Косову, за наше витезове … сад тренутно треба да радим бој на Косову, а тиме ће прича бити комплетна, са једне стране бој на Косову а са друге косовка девојка“, истиче занатлија.

Илустрација: Сви ножеви су ручно рађени од нерђајућег челика и дамаскус челика

За израду једног ножа Саши су потребна три дана, а учи и своје синове да се баве овим занатом.

„Старији и млађи синови помало улазе у овај посао, мада сам доста скептичан да их пустим да раде овај посао јер је опасан, можете да се исечете. У овај посао треба улазити са опрезом, прво се раде финије ствари”, рекао је Тркуља.

Маска са визиром, заштитна кецеља и ципеле неопходни су при изради ножева.

„Од овог посла може да се живи, тежак је и цео дан сте у прашини, под маском, али кад се воли , онда иде све лако“, истиче Саша.

Која је основна разлика између ловачког и кухињског ножа?

„Велика је разлика између кухињског и ловачког ножа, јер кухињски углавном мора бити истањен у леђима сведен у доњем делу на нулу, оштар у коришћењу”, рекао је Саша Тркуља.

Први ножеви су били од крамена. Док су се материјали мењали, облик је остао исти. Ипак, на овим Сашиним ножевима пажњу свима прво привуку поруке и мотиви. Тако су и ножеви постали чувари историје.

Извор: https://www.rts.rs/magazin/Zanimljivosti/5314033/sasa-trkulja-nozevi-rezbarena-drska.html

ФОТО: Printskreen РТС