Сахрањена је као странкиња, ван сеоског гробља а данас њене неуништиве мошти лече
Српска православна црква 27. октобра празнује дан Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, заштитнице жена, светитељке која помаже болесне и сиромашне. Слава Свете Петке је, по броју свечара, пета слава у Србији, иза Светог Николе, Светог Јована, Светог Ђорђа и Аранђеловдана (Архангела Михаила). На овај дан окупио се већи број домаћина у Цркви Св. Јоакима и Ане у Младеновцу где су се ломили колачи и освештавало жито у част велике светитељке.
Светој Петки, једном од најзначајнијих светитеља у Срба, посвећено је 240 цркава. Прве цркве посвећене Св. Петки изграђене су у доба Немањића, али многе од њих данас постоје само у записима. Поштовање Свете Петке, које се са сеобама Срба проширило са југа, са Косова и Метохије, до Далмације и Мађарске, најснажније се исказало у Црној Гори, Босни и Херцеговини, Шумадији и Срему. Као чудесну добротворку, Свету Петку прослављају све земље и народи на Балкану.
О појединостима рођења, детињства и прве младости светитељке мало се зна. Познато је да је живела у другој половини X и почетком XИ века. Њено житије настало у Бугарској у XИИИ веку казује да је боравила у Тракији и Палестини. Према том извору, тамо је живела скрушено и у молитви све док јој Бог није рекао да се врати у своју земљу. Већ је била у позним годинама када се вратила у Цариград, одакле је отишла у родно место Епивате, на обали Мраморног мора, између Цариграда и Силинаври је. Ту је, међутим, више нико није познавао. Поживела је још две
године које је провела у молитви и посту. Сахрањена је као странкиња, ван сеоског гробља.
Њено тело пронашли су случајно житељи њеног родног села када су на том простору дизали подвижнички стуб. Засметао им је смрад који је избијао из земље, јер је ту био сахрањен неки морнар. Тада су пронашли закопано још једно, потпуно очувано, тело жене. Тело свете Петке мештани су у ковчегу однели у Цркву Светих апостола, где су се потом догодила многа исцељења – слепи су прогледали, хроми проходали, а болесни оздравили.
Мошти Свете Петке су, услед историјских околности, премештане више пута: најпре су пренете у Трново, па у бугарски град Видин, у Серин, у српску Лазарицу код Крушевца, у Београд, па у Цариград, у цркву Света Три јерарха, у Јаша-Подгорју у Румунији и, најзад, у Храм Сретења Господњег у истом граду.
Две српске удовице (кнегиња Милица, жена кнеза Лазара, и деспотица Јефимија, жена деспота Угљеше) измолиле су од турског султана Бајазита мошти Свете Петке и пренеле их у Србију, а велику помоћ у томе пружила је Миличина ћерка Оливера, која се удајом за Бајазита жртвовала за исцељење свог народа и отаџбине. Деспот Стефан Лазаревић је пре 1417. издао наредбу да се мошти из Крушевца пренесу и положе у стару Успењску цркву у Београду, а потом у нову Цркву Свете Петке саграђену на падини калемегданске тврђаве. Обе цркве порушили су Турци, највероватније 1521. године. Данас се на месту срушене цркве на Калемегдану налази капела Свете Петке. Саграђена је на извору воде за коју се верује да исцељује очне болести и у њој се чува мали прст светитељке. Верује се да су мошти Свете Петке неуништиве. У пожару који је 1888. године захватио Цркву Света три јерарха у граду Јашију, пламени језици су уништили све, али су мошти остале нетакнуте. Ватра је уништила храм до темеља, истопивши и метални ковчег у коме су почивале мошти светице, али саме мошти нису претрпеле никакве последице пожара. Оне су затим пренете у Храм Сретења Господњег у том граду и ту почивају и данас.
English