Сакривена светиња на вратима Србије

МАНАСТИР Светог Јована у селу Макрешане код Крушевца један је од ретких преживелих средњовековних здања на Мојсињској Светој Гори, где је својевремено било 77 цркава и манастира. Значајан број сакралних објеката у блиској је вези са доласком групе монаха са Синајске горе, који су припадали аскетском реду Синаита. Верује се да је манастир Светог Јована, чији су темељи обновљени 1970. године, управо један из ове групе богомоља, које су својевремено водили следбеници светогорског монаха, старца Исаије.

Илустрација: Монах Јаков је оживео манастир Светог Јована у селу Макрешана

 

Макрешанско верско здање неуморно обнавља и гради монах Јаков.У манастир је дошао 2009. године.

– Прво смо се борили за струју и воду, па за зимску капелу, а онда и конак – испричао је „Новостима“ монах Јаков, који је оживео манастир на 10 километара од Крушевца.

Љубодраг Петковић написао је монографију Манастира Светог Јована Крститеља.

– Манастир потиче из средњег века, а његове темеље и крст пронашао је један солунски ратник 20-их година прошлог века – испричао је Петковић.
– Нераскидиво је везан за село, тврди макадам води од села до манастира и дубље до планина, остаци претходне цркве су дрвени крст, кандило и једна икона.

Само село из 19. века сакривено је падинама Мојсињских планина и води до Расине и Западне Мораве. Срце целог простора је манастир, где се данас одржава и традиционално окупљање „На извору Светог Јована“. Манастир има и сувенирницу, а познати су и по посебним рецептима.

Мојсињска планина обухвата простор у централној Србији, у троуглу три Мораве и пута Крушевац – Делиград. У географском смислу то су заиста “врата Србије”. Осим 28 црквених здања колико их има данас, Мала српска Света Гора има и праисторијска налазишта из доба неолита и бројне изворе лековите воде.

Извор: https://www.novosti.rs/c/drustvo/vesti/1256759/ovaj-manastir-mora-poseti-samo-svetog-jovana-sakrivena-bogomolja-jedna-poslednjih-mojsinjskoj-svetoj-gori-foto

ФОТО: Манастир Светог Јована Макрешане/ Facebook