Проверите да ли сте племићког порекла

Презиме је за Србе увек било “породично име” које је указивало на порекло, припадност и дневне претке. Ова презимена су носиле средњовековне породице и владарске династије.
Бранковић – Српска владарска породица из 14. и 15. века је имала бурну историју. Неки су проглашени свецима, друге су ословљавали, углавном без историјског покрића, издајицама. Најпознатији представник ове династије је Вук Бранковић, учесник боја на Косову, ожењен Марон, ћерком кнеза Лазара и кнегиње Милице. Касније су носили титулу деспота и били на трону српске државе. Верује се да данас нема директних потомака ове лозе, али то није потврђено.

Бранивојевић – Властелинска породица је у другој половини 13. и првој трећини 14. века владала Хумом, а родоначелник, властелин Бранивоје, је од краља Милутина добио на управу Стон и Пељешац. После смрти краља Милутина, практично су се отцепили од краљевине па су започели ширење својих поседа.

Балшић – Средњовековна династија која је управљала Зетом од 1360. до 1421. године. После смрти цара Душана Силног, Балшићи постају господари Зете, признајући само формално власт наследника цара Уроша Нејаког.

Властимировић – Прва српска владарска породица о којој постоје историјске белешке је назив понела по родоначелнику и створитељу прве независне српске државе – кнезу Властимиру. Понекад се ова породица назива и Вишеславићи или Вишеслављевићи према првом владару чије нам је име познато – кнезу Вишеславу.

Војиновић – Властелини који су играли врло значајну улогу на Немањићком двору, а поготово након смрти цара Душана. Током распада царства, представници су им били Војислав Војиновић и његов братанац Никола Алтомановић, најјаче велможе тадашње Србије.

Војисављевић – Преко Јована Владимира је ова династија наследила власт над Дукљом. Владали су тим подручјем и околном регијом, укључујући и Захумље, Рашку и Босну. Владавина им је трајала од 1034. до 1186. када доминацију над овим просторима преузимају Немањићи.

Вукановић – Српски владари Рашке од краја 11. века, никада се нису називали тако. Историчари су ово презиме извукли из имена најстаријег сина жупана Стефана Немање Вукана.

Дејановић – Драгаши или Дејановићи су били српски властелини који су у другој половини 14. века управљали простором око тромеђе данашње Србије, Бугарске и Македоније. Родоначелник је био севастократор Дејан који је био ожењен рођеном сестром цара Душана.

 

 

Илустрација: Фреска цара Душана из манастира Високи Дечани/ ФОТО: Facebook

 

Један од најзначајнијих потомака ове породице је био Константин, цар Византије, који је повезан са Драгашима и Немањићима по женској линији. Он је своје последње сате провео борећи се на зидинама Цариграда, покушавајући да се одупре налетима Османлија.

Дињичић – Ова породица је управљала облашћу Јадра у доба краљевине Босне. Први познати представник је Дињица, који се појављује у повељи краља Стефана Твртка којом српски краљ потврђује повеље пређашњих банова Босне и краљева Србије.

Златоносовић – Средњовековна породица је управљала облашћу Усоре у доба краљевине Босне. Браћа Влад и Стефан који су учествовали у Косовском боју 1389. године. Том приликом су обојица заробљени од стране Турака.

Јакшић – Позната херојска породица је Мађаре задивила својом борбом против турака, па их је краљ Матија назвао „стубовима хришћанства“ и дао им угарску племићку титулу. Позната породица је била најактивнија у време српске деспотовине.

Косаче (Херцеговић, Косачић, Вуковић, Хранић) – Српска породица која је у доба краљевине Босне била најзначајнија после Котроманића. Првобитни посед се налазио око Дрине и Фоче, а касније се проширио на Захумље, данашњу Херцеговину. Припадник ове породице је Влатко Вуковић, војсковођа Твртка који је командовао левим крилом српске војске у Косовском боју.

Котроманић – Поседовали су Високо, Сутјеску, Бобовац, Фојницу и Крешево, али и околна рударска насеља. Српска владарска династија у Босни је владала приближно од 1250. до 1463. године. Главни поседи су се налазили у средњој Босни, у долини реке Босне до Врандука и у жупи Лашви.

Лазаревић – Родоначелник Лазаревића је био Прибац, логотет, а потом пехарник на двору цара Душана. Управо је ту одрастао његов син Лазар Хребељановић по којем ова породица носи име. С обзиром да Лазареви синови, Стефан и Вук нису имали наследнике, ова породица, верује се, нема директне потомке.

Мрњавчевић – Владали су простором Македоније, а најзначајнији су Вукашин и Угљеша, два брата која су страдала током битке на Марици. Вукашинов син, Марко, у народној традицији је постао познат као највећи српски јунак – Краљевић Марко.

Илустрација: Кнез Лазар Хребељановић

Немањић – Владали су Србијом више од два века. Једанаест владара се смењивало на трону, с тим што је династија наставила са постојањем, потенцијално, путем женске линије у другим династијама.Сваки владар из династије Немањића се звао Стефан, што је у то време била више титула него име.

Облачић – Раде Облачић се сматра родоначелником породице, али порекло овог властелина није познато. Служио је деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића.

Познато је да су имали велике поседе на северу Шумадије.

Павловић (Јаблановић) – У доба краљевине Босне, управљали су источним и југоисточним деловима данашње Босне и Херцеговине, званом тада Земљом Павловића. Најпознатији представник и родоначелник је био Павле Раденовић. Са завршетком османлијског освајања краљевине Босне, Павловићи нестају са историјске сцене.

Санковићи – Властелини средњовековне Босне су били господари Хумске земље.

Црнојевић (Ђурашевић, Гојчиновић и Калођеровић) – Српска племићка породица из Црне Горе владала је Зетом и Црном Гором у континуитету до 1498. године. Познати су по прибављању прве штампарије на овим просторима. Данашњи Црнојевићи јесу потомци ове славне породице.

Извор: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/3722037-najstarija-srpska-prezimena