Петрова црква најстарија светиња у Србији

Црква светих апостола Петра и Павла у Расу недалеко од Новог Пазара, позната и као Петрова црква, најстарији је сакрални објекат у Србији, на Балкану а по неким истраживањима и у Европи. Дубоко је уткана у историју али и духовност српског народа. Налази се на јужном ободу новопазарског предграђа Постења, 500 метара западно од ушћа Дежевске реке у Рашку.
Управо на овом месту, недалеко од старе српске престонице Рас, Стефан Немања родоначелник династије Немањића, као дете крштен је као православни Хришћанин. Неколико деценија касније ту је устоличен за великог жупана. Петрову цркву Немања је одабрао и за место одржавања великог државног сабора на којем је, на Благовести 25. марта 1196. године, власт предао свом средњем сину, Стефану, али и где је примио монашки постриг, добивши име Симеон.

Илустрација: Петрова црква била је веома важна за Стефана Немању

Од светиње до војног магацина
Црква је саграђена на месту некадашње гробнице непознатог римског ратника из реда тадашње аристократије. На темељима некадашњег римског храма а потом и рано хришћанске цркве саграђена је светиња која је по начину градње слична онима на простора Приморја, Грузије, Јерменије и Италије које потичу од 7. до 9. века. Током векова Петрова црква је преправљана, дограђивана због чега је постала јединствена у свету што је био један од разлога да се нађе на Унесковој листи Светске баштине од 1979. године у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином Стари Рас.
Током археолошких истраживања 1956. на дубини од два метра пронађена је кнежевска гробница из 5. века п. н. е. У којој су биле грчке вазе, сребрно посуђе, златан филигрански накит, велика количину стаклених и ћилибарских зрна. Због тога се сматра да се на месту данашње цркве налазио римски пагански храм, ранохришћанска а потом и средњовековна црква. У унутрашњости објекта пронађен јак темељни зид кружног облика, а у северозападном делу цркве римски жртвених са очуваним натписом: „Славним боговима и богињама овог места – Марко Викторин Урцијан бенефициариј одужи се“, што поткрепљује теорију о некадашњем римском храму. Остаци пронађени на локалитету сведоче да је црква више пута разарана, а данашњи облик највероватније води порекло из 6. века и представља израз ранохришћанске, односно византијске архитектуре.
Једну од првих великих обнова цркве је имала у време рашких жупана из периода пре Стефана Немање, али се не зна кад и ко је обновио ову светињу. У другој хрисовуљи цара Василија II из 1020. године, издатој Охридској архиепископији, помиње се Рашка епископија која је обухватала читаву Србију, а седиште епископије је била Црква Св. Петра и Павла. С обзиром на то колико је била важна српску народу и великом жупану Стефану Немањи након стицања аутокефалности Српске Православне Цркве захваљујући Светом Сави, ова светиња добија статус митрополије. У том рангу ће и остати све до стварања Рашко-призренске митрополије почетком 19. века, чије ће седиште бити у Призрену.
Током турске најезде Петрова црква је више пута оскрнављена, рушена па обнављана а у једном тренутку одузета је од стране турске управе и претворена у војни магацин. Сам Бог је сачувао да у тим тешким годинама намерно или случајно није дигнута у ваздух већ је остала као неми сведок бурне српске историје. Након Првог балканског рата враћена јој је првобитна намена, а обновом звоника почетком 21. века у Петровој цркви је обновљено богослужење.

Илустрација: Петрова црква неми сведок историје и духовности српског народа

Најстарији животопис
Централни део цркве има облик крста четворолиста који је уписан у кружни зид, формиран од четири дијагонално постављена пиластра са конхама исте величине на јужној, западној и северној страни, док је источна конха нешто већа и у њој смештен олтарски простор. Црква има осмострану куполу са неједнаким странама. На основу археолошких истраживања стубови између конхи су некад носили кружну куполу, па се претпоставља да је у питању био концепт централног кружног простора са ходником око њега који је само делимично очуван. Током обнове у 10. веку подигнуто је данашње кубе и галерија која прстенасто обухвата кубе са свих страна, осим источне. Конструкција кубета изведена је изнад галерије помоћу тромпи који смањује распон између квадратне основе зида и ствара основу за уравнотежено преузимање сила потиска тамбура и куполе. Спољне површине тамбура кубета оживљене су низом плитких ниша распоређених изнад прозора. Спољни зидови су изграђени од камена, а унутрашњи као и галерије, сводови тамбур кубета и килота од сиге.
До 1954. године све унутрашње површине цркве су биле покривене малтером, а када су конзерватори кренули да га скидају остали су запрепашћени. Испод дебелог слоја малтера пронађено је 114 квадрата фресака и то чак четири слоја живописа из различитих периода. Најмлађе и најочуваније фреске потичу из 13. века, док најстарији из друге половине 9. века. У тамбури кубета сачуване су тешко оштећени први слој живописа са четири нејасне композиције на жутој позадини. Испод доњег венца тамбура у североисточној тромпи сачувана је фигура Христа у љубичастој одежди. На севером и јужном пиластру, крај олтара, насликани су Свети апостоли Петар и Павле. Међутим, без обзира на оштећења ови животописи убрајају у најстарија сачувана остварења српске уметности. Како тврде археолози Петрова црква у Расу још увек није у потпуности истражена и крије многе тајне.

Извор: Агробизнис магазин