Манастир Тресије срце Космајске Свете Горе

У северозападном делу врхова Космаја налази се поток чија је вода бистра као суза и студена и у најтоплијим данима жарких лета. Поред тог потока по имену Тресије налази се мушки манастир посвећен Сабору Светих Архангела, у народу познат под именом Тресије.

 

Илустрација: Манастир је посвећен Сабору Светих Архангела

МУКЕ ИСТОРИЧАРА
Историчари се споре када је манастир изграђен. Једни кажу да је настао у доба деспота Стефана Лазаревића, а други да је изграђен у време краља Драгутина 1309. године.
Црква манастира Тресија грађена је у стилу рашке школе. Основа храма је једнобродна са тространом апсидом споља и полукружном изнутра. Засведена је полуобличастим сводом и зидана од притесаних квадара камена. Од првобитних декоративних елемената сачувена је розета од камена и пет кружних отвора. Накнадно су дограђени припрата на западној страни у кубе над наосом.
Овај облик основе и рашки начин градње потврда је да је манастир подигнут у време краља Драгутина. Деспот Стефан Лазаревић обновио га је почетком 15. века у знак захвалности Космајцима који су се одазвали позиву његовог оца кнеза Лазара и заједно с њим изгинули у Боју на Косову.
Уз Павловац, Кастаљан, Тресије и Велику Иванчу врхове Космаја депот Стефан Лазаревић ставио је под заштиту светог Крста, па су данас у народу познати и као „Космајска Света Гора“.

Илустрација: Манастир је више пута рушен и обнављан

ПОДИЗАН ИЗ ПЕПЕЛА
Током дуге и бурне историје манастир је виша пута рушен, па поново подизан из пепела. Први пут манастир су крајем 17. века опљачкали, спалили и разрушили Турци. Предање каже да су монаси пре одласка у фрушкогорске манастире закопали звона надајући се да ће се једног дана врати.
Запис у камену поред јужних црквених врата сведочи да је ова светиња обновљена 1709. године. Заслуга припада игману Хаџи Висариону са братством манастира Раковица. Али, три деценије касније Турци су га поново оставили у рушевинама.
Више од два века касније у зиму 1936. поново су почели су радови на обнови на захтев тадањег патријарха Варнаве. Озидана је црква осим кубета и једног бетонског свода, поправљен је прилазни пут и изграђен мост преко оближњег потока. Али, Други светски рат потпуно зауставио обнову. А, онда су на власт дошли комунисти који нису много марили за светиње.
Нова власт је одлучила да изгради хотел стотинак метара даље. Причали су шапатом сељаци околних села да је хотел „Хајдучица“ изграђен од материјала скинутог са цркве и конака. Али, не гради се хотел од камена светиње, па је „Хајдучица“ у децембру 1975. изгорела до темеља.
Монашки живот манастира обновљен је 1947. а остало је уписано да је први поратни калуђер јеромонах Рафаило Миловановић стигао из Студенице. Живео је у незавршеним зградама манастира, али после њега почели су да долазе и други. Слаган је камен по камен да би 1991. године коначно почела изградња новог конака. Камен темељац донет је са Свете Горе, а изграђен је на четири нивоа.
Звона манастира оглашавају се са три места: са старог звоника, са звоника посвећеног Светом пророку Илији и изнад западне улазне капије.
У склопу новог конака изграђен је и пирг висине 15, 70 метара посвећен Светом пророку Илији. На њега је постављен крст од 1, 60 метара па укупна висина овога звоника са четири звона износи 17, 30 метара. Изнад главне улазне капије на западној страни порте налази се највеће манастирско звоно тешко 880 килограма.

Илустрација: Манастир Тресије чува многе тајне

ЧУДА У МАНАСТИРУ
Вековима рушен, па обнављан манастир Тресије чува многе тајне. Једна од њих откривена је приликом обнове 1936. године. Тада је, како се причало, пронађена гробница изузетно високог човека. Не без основа претпостављало се да би ту могли да буду остаци деспота Стевана Високог. Тадашњи прота Стеван је прекрио плочама налаз и обуставио радове док се не изида олтарска апсида. Међутим, других извештаја по овом питању није било. У септембру 2002. године вршена је замена подних плочица и том приликом су, по казивању археолога, пронађене кости две особе, али других истраживања није било.
Прошле године у манастиру је забележено још једно чудо. По сведочењу мешатана на спољном зиду појавио се лик Богородице. Да ли је у питању била варка услед временских прилика, чудо природе или нешто треће нико то не уме да објасни.
У Тресијама посебно је свечано за празнике и манастирске славе којих ова светиња има четири: Свети Архангел Гаврило (26. јул), Свети пророк Илија (2. август), Свети Симеон Столпник (14. септембар) и Свети Архангел Михаило (21. новембар). Иако је манастир посвећен Сабору светих Архангела Гаврила и Михаила, Илиндан и Симеундан су били дани славља од памтивека када се народ овога краја окупљао на Тресијама и око овога манастира, а тако је и данас.

Извор: Екосрб