Манастир Бигорски најстарија српска задужбина

На падинама планине Бистре, на обали реке Радике и на путу између Гостивара и Дебре, недалеко од села Ростуше налази се манастир Свети Јован Бигорски, посвећен Јовану Крститељу. Саграђен је на стеновитој литици, окружен густом шумом у срцу нетакнуте природе Националног парка Маврова. Овај манастир, који је прославио 1.000 година постојања, неодољиво подсећа на светиње смештене на Светој Гори и спада у један од најзначајнијих верских и културних објеката у Македонији. Манастирска црква је саграђена од туцаног камена — бигора, по коме је овај сакрални објекат нестварне лепоте и добио име.

Илустрација: Сви српски владари до почетка 20. века помагали и даривали овај манастир

 

ЗВОНО ДАР ОД КРАЉА
Према предању које је забележено 1833. у манстирском летопису цркву је 1020. године саградио Јован И. Дебранин, први архиепископ Охрида. Међутим, народно предање каже да је ово је једна од најстаријих српских задужбина. У прилог томе говори и чињеница да сви српски владари до почетка 20. века помагали и даривали овај манастир. Према запису игумана овог манастира из 1889. „Што су Дечани у северној Старој Србији, то је Св. Јован „Бигорски” у јужној Старој Србији.“ По другој легенди манастирску цркву је подигао и украсио у 11. веку зетски краљ Јован Владимир, српски владар Дукље, најмоћније српске кнежевине тог доба.
Током векова манастир је више пута пљачкан и рушен, а највише су га оштетили Турци у 16. веку. Уследила је обнова игумана Илариона 1743. године уз помоћ сељака из села Галичника које су звали Срби Рекалије из племена Мијака. Изграђено је неколико конака за монахе као и велелепна манастирска трпезарија. Током Првог светског рата Бугари су опљачкали Бигорски и однели сво сребро које су нашли. Манастир је темељно обновљен 1927. године, а једно звоно је 1925. године даривао краљ Александар Карађорђевић.
Током 1.000 година постојања ова светиња је био и болница и школа, па је при манастиру у периоду између 1868-1874. радила српска народна школа. Године 1891. ову светињу покушали су да узурпирају Бугари који су тражили да им се уступи зграда „Старог конака“ за школски пансион. Побунили су се монаси, а када су Бугари покушали силом да уђу отерали су их бесне мештани, махом жене, које су их гађале камењем.
Данашњи манастирски комплекс састоји се од цркве, гробнице (костурнице) одбрамбене куле-звоника, зграда за боравак монаха и новоизграђеног дела за боравак бројних гостију који у ову светињу долазе из свих крајева света.

Илустрација: Велелепна унутрашњост манастира

 

ЧУДОТВОРНА ИКОНА
Унутрашњост цркве је осликана фрескама са композицијама из Христовог живота и страдања, као животопис посвећен српским владарима од Немањића до Косовског боја. У великој куполи осликан је Христ Пантократор – Сведржитељ, који десном руком благосиља, а у левој држи јеванђеље. Поред фресака српско порекло и историјски континуитет доказују иконе, двоглави бели орлови на поду храма, те стари месингани свећњаци са угравираним двоглавим орловима и звона.
Наиме, три црквена звона која су била у торњу до 1924. године дарови су српских владара. Једно је 1837. поклонио књаз Милош Обреновић, друго кнез Александар Карађорђевић 1850. године, а треће звоно исте године су даривали кнежевићи Петар и Андреја Карађорђевић.
Као највеће благо у Бигорску се чува икона са ликом Светог Јована Крститеља која датира из 1020. године и за коју верници кажу да има чудотворне исцелитељске моћи. Ипак, највећу пажњу верника и посетилаца привлачи велелепни дрвени, ручно резбарени иконостас. Остало је уписано да је иконостас прављен пуних шест година од 1829. до 1835. Овај деликатан посао поверен је највећим мајсторима тог времена, дрводељама Петру и Марку Филиповски-Гарката, Макарију Фрчковском и Авраму Дичов коме су помагали синови Васил и Филип.
Иконостас је подељен у шест хоризонталних зона. Прву чине правоугаона поља са орнаментима биљака и животиња, потом следи део са престоним иконама који се завршава представом орла раширених крила. Трећа зона је подељена на три мања дела у коме су симетрично распоређене представе анђела, грожђа и вина. Изнад су два реда икона са апостолима, а у средини велики крст са Христовим распећем. Многе сцене, композиције и појединачне фигуре изрезбарене су у покрету са невероватном прецизношћу мајстора, обогаћене реалистичним приказом винове лозе, цвећа попут нарциса и руже уз напукли нар, који је био омиљени мотив ових мајстора. Овај иконостас право је уметничко дело, а уместо потписа мајстори су урезали своје ликове у једном углу иконостаса.

Извор: Агробизнис магазин