Косидба на Рајцу: Традиција која се чува

Трава данас најчешће коси машинским путем, има и оних који од заборава чувају традиционалан начин кошења уз помоћ косе. Најпознатија манифестација ове врсте је „Косидба на Рајцу“ која се ове године одржава од 14. до 16. јула. На обронцима Рајца недалеко од Љига окупе се највештији косци из Србије, али и света да омере снагу и умеће у кошењу траве. Прво такмичење „Косидба на Рајцу“ одржано је 1892. године када и први вашар, али се тек 73 године касније дошло на идеју да „Косидба на Рајцу“ постане туристичка манифестација.
Жеља организатора је да се оживи некадашњи начин живота на селу и прослави сезона завршетка кошења планинских ливада. У стара времена најтежи радови на њиви и у пољу, а косидба то свакако јесте, обављала се уз помоћ моба. Окупе се тада стасити момци и целог села да помогну једни другима да се посао брже и боље заврши.
Тако је било и овог лета, а надалеко чувена „Косидба на Рајцу“ одржана је од 11. до 14. јула. Орило се од песме косача, трубача, здравичара, водоноша… „Косидба на Рајцу“ има такмичарски и међународни карактер па су до сада учествовали такмичари из Велике Британије, Исланда, Румуније, Русије, Холандије, Мађарске, Норвешке, Словеније, Републике Српске, Црне Горе…
Сама косидба се одвија по тачно утврђеним правилима, а косачи долазе на кошење са потребном опремом и обавезном косачком ношњом – бела везена кошуља, појас, беле панталоне, везене чарапе и опанци. На глави носе сламнате шешире, а на рамену шарене торбице. Само такмичење је прилика да учесници покажу своју вештину, а умеће косача оцењује се по ширини првог откоса, броју откоса, као и по брзини и квалитету покошене парцеле.
А где су косачи ту је и песма, па сваки посао буде лакши кад се запева:
„Ој, облаче, немој на косаче,
Отиш’о ми драги на кошење,
Није одн’о гуња ни амрела,
Покиснуће кошуљица бела…“

Илустрација: Најбољи косачи одмеравају снагу и вештину

 

КОСИДБА ХАЈДУЧКЕ ТРАВЕ
Највештији се брзо издвоје, па је милина гледати их како баратају косом и вешто режу тврду планинску траву. Водоноше су ту да косачима утоле жеђ водом из тестија која је донета са хладних планинских извора. Из земљаног крчага се служи препеченица, а њен мирис се меша са заносним мирисом тек покошене траве. Када се посао заврши следи традиционални косачки ручак на трави, а на софри се нађу најбољи српски специјалитети.
По завршетку косидбе, ливадама продефилује и модерна пољопривредна механизација. А онда се сви окупе око позорнице да поздраве најбоље косаче и да још једном одмере изабраног Ђидију најзгоднијег косача по ношњи, стасу и песми који ће на следећој Косидби да предводи косаче.
Слична манифестација одржава се већ пет године и на планини Рудник под именом “Косидба хајдучке траве” у знак сећања на Рудничанку Винку Радовановић, која је пре неколико деценија, као жена у мушкој конкуренцији, освојила треће место на чувеној „Косидби на Рајцу.“

Извор: Етно Србија

ФОТО: ФОТО: Драган Боснић ТОС /Facebook